Da li se može zaraditi od zimnice, pekmeza i drugih domaćih proizvoda?

Dosadašnja prakasa je pokazala da žene u seoskim sredinama ukoliko nisu zaposlene, a samim tim nemaju platu niti radni staž, same organizuju svoj posao u okviru registrovanog gazdinstva kako bi zaradile novac. Imaju ideje i što je najvažnije želju, tako da ćemo često videti kako za prodaju pripremaju zimnicu, beru lekovito bilje, prave sireve, ili se bave ručnim radom. Ipak, često im je potrebna pomoć institucija ili podrška drugih žena kako bi lakše plasirale svoje proizvode.

Upravo je to postignuto projektom pod nazivom "Proizvedeno u Sremu - biznis po meri čoveka" koji je osmislila LAG Fruška gora - Dunav u saradnji sa bačkopalanačkom opštinom.

"Projekat je osmišljen kako bi krenula proizvodnja i kako bi se uključile žene iz seoskih sredina, a ujedno bi se koristio repromaterijal sa ovog terena", rekao nam je koordinator projekta Zoran Jovičin.

Pekmez od kajsija spreman za prodaju

Tako su tri žene iz Vizića Sofija Kozić, Ruža Kuzmić i Katarina Marinković pripremale pekmez od 220 kilograma kajsija koje su nabavljene u Obrovcu od PG Marković, a sudeći po njihovom raspoloženju ovo je samo početak posla za koji se svi učesnici nadaju da će biti uspešan.

Zimnica - obavezna aktivnost ili običaj koji izumire? 

Ovo je bila ideja da žene rade ono što najbolje znaju da se njihov posao populariše, a da sa druge strane kupci dobiju vrhunske proizvode iz domaće kuhinje. Upravo takve proizvode već godinama priprema Sofija, a njeno znanje i iskustvo svakako će doprineti uspešnosti ovog projekta.

Popularizacija zdrave domaće hrane

Kako nam je rekla priključila se projektu kako bi doprinela popularizaciji domaćih proizvoda i zdrave hrane i jednostavno povratku prirodi gde se i nalaze mnoge biljke i sirovine koje se mogu dobro iskoristiti.

"Godinama unazad bavim se branjem šumskih plodova, kupina, drenjina, jagoda, u šumi daleko od puta i njiva. Pravim sokove, džemove, slatko, likere, a ovih dana pripremale smo pekmez od kajsija kuvajući ga na šporetu na drva" rekla nam je Kozićeva i dodala da je zajedno sa Ružom i Katarinom dobro oprala kajsije, kao i da su jedan deo mlele da bi se odvojila ljuska, a drugi odmah kuvale.

"Na 10 kilograma kajsija stavile smo tri kilogrma šećera, kuvali smo oko dva sata" rekla je Kozićeva napominjujući da dužina kuvanja zavisi od jačine vatre u šporetu, veličine šerpe i same količine koja se kuva.

Prekmez mora da se meša kako ne bi zagoreo, a ona nikad ne praktikuje da stavlja konzervans s obzirom da ovaj pekmez kao i svu zimnicu obavezno pasterizuje. Tegle moraju biti dobro oprane i osušene, a poklopci se takođe stavljaju u rernu da se dobro osuše. Pekmez razliven u tegle Sofija stavlja u rernu na 170 stepeni, a kada se uhvati korica zatvara ih, ređa u gajbe i dobro pokrije kako bi se nastavio proces pasterizacije naredna dva dana.

Ovako pripremljem pekmez u tamnoj prostoriji može dugo da stoji, a kada se otvori potrebno ga je držati u frižideru, jer nema konzervansa.

Njena zimnica brzo nađe kupce

Ovih dana Sofija bere i šumske kupine, iako ih je teško brati, jer su sitne, a i žbun je bodljikav, za dva do tri sata nabere oko 10-ak kilograma. Od njih priprema džem, sokove, likere i pošto su slatke, ne stavlja puno šećera ili po želji kupaca, ne koristi ga uopšte.

”Svake godine pripremam sve više zimnice, jer kupci u Beogradu, Novom Sadu, Kuli, Somboru znaju da prepoznaju i cene kvalitet mojih proizvoda. Već sam pripremila više od 100 litara likera, imam osam vrsta, a 30 litara soka od kajsije već čeka kupce" kaže naša sagovornica i napominje da to priprema na starinski način, sokove obavezno prokuva.

Na pet kilograma dobro izgnječenih kajsija doda malo vode da ogreznu, zatim kuva, cedi, kako u soku ne bi bilo taloga. Dodaje samo jedan kilogram šećera, malo limuntusa i vreli sok sipa u flaše koje dobro pokrije da se tako pasterizuje.

"Uskoro ću  pripremati zimnicu od zrelih bobica zove sa đumbirom i medom - bez šećera, a onda sve po redu, šljive, breskve, kruške, ubraću šipak i naravno kuvati ajvar” kaže Kozićeva.