U izveštaju Food Outlook 2026. ne analizira posebno tržište prerađene hrane, već kretanja na tržištima ključnih poljoprivrednih sirovina poput žitarica, mesa, mleka, šećera i ribe. Upravo ti podaci pokazuju na kojim će se sirovinama temeljiti budući razvoj prehrambene industrije.
Globalna potražnja za hranom nastaviće da raste, ali će se istovremeno menjati navike potrošača i struktura tržišta. Prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), stručnjaci smatraju da budući rast neće biti zasnovan samo na većoj proizvodnji, već pre svega na razvoju proizvoda sa većom dodatom vrednošću, poput funkcionalne hrane, praktičnih gotovih obroka i proizvoda namenjenih posebnim prehrambenim potrebama.
FAO u izveštaju Food Outlook 2026 ne analizira posebno tržište prerađene hrane, već kretanja na tržištima ključnih poljoprivrednih sirovina, poput žitarica, mesa, mleka, šećera i ribe. Upravo ti podaci pokazuju na kojim će sirovinama biti zasnovan budući razvoj prehrambene industrije.
Pšenica će i dalje biti jedna od najvažnijih sirovina za proizvodnju hleba, testenine, pekarskih proizvoda i gotovih obroka. FAO procenjuje da će svetska potrošnja pšenice u sezoni 2026/2027. dostići 806,1 milion tona, dok će potrošnja za ishranu ljudi porasti na 544,3 miliona tona.
Meso skuplje nego ikada pre: Jedna vrsta dostigla vrhunac - oboreni istorijski rekordi
Potrošnja mesa nastaviće umereno da raste. FAO procenjuje da će globalna proizvodnja mesa u 2026. godini dostići 391,3 miliona tona, a najveći rast ostvariće živinsko meso.
Proizvodnja pilećeg mesa trebalo bi da poraste na 160,3 miliona tona, prvenstveno zbog povoljnije cene u odnosu na druge vrste mesa i stabilne potražnje na svetskom tržištu.
To otvara prostor za dalji razvoj gotovih jela, mesnih prerađevina i praktičnih prehrambenih proizvoda od živinskog mesa.
Globalna proizvodnja mleka trebalo bi u 2026. godini da poraste na više od milijardu tona, dok će međunarodna trgovina mlečnim proizvodima nastaviti da raste.
Posebno se izdvajaju sirevi, za koje FAO predviđa veoma dobre tržišne izglede zahvaljujući stabilnoj potražnji u maloprodaji, ugostiteljstvu i prehrambenoj industriji. To potvrđuje da će visokokvalitetni mlečni proizvodi i dalje imati važnu ulogu na svetskom tržištu.
Potrošnja ribe takođe će nastaviti da raste. Prosečna godišnja potrošnja po stanovniku trebalo bi da dostigne 21,7 kilograma, pri čemu će više od polovine dolaziti iz akvakulture.
Sve je izraženija potražnja za proizvodima bogatim proteinima koji se brzo pripremaju, zbog čega će zamrznuti, konzervirani i drugi prerađeni riblji proizvodi imati sve značajnije mesto u prehrambenoj industriji.
Za razliku od ostalih kategorija, tržište šećera pokazuje znake usporavanja. FAO procenjuje da će svetska potrošnja porasti za svega 0,9 odsto, dok će prosečna godišnja potrošnja po stanovniku ostati gotovo nepromenjena.
Razlog tome su slabiji privredni uslovi, ali i sve veća orijentacija potrošača ka zdravijoj ishrani. Zbog toga će prehrambena industrija nastaviti da razvija proizvode sa smanjenim sadržajem šećera i alternativnim recepturama.
Glavna poruka FAO-ovog izveštaja jeste da globalna potražnja za hranom neće samo rasti, već će se i menjati. Potrošači sve više traže proizvode koji su praktični, nutritivno vredni, održivi i prilagođeni savremenom načinu života.
Za prehrambenu industriju to znači da će najveće prilike imati proizvođači koji mogu da obezbede stabilno snabdevanje sirovinama i razvijaju inovativne proizvode sa većom dodatom vrednošću. To se posebno odnosi na proizvode od žitarica, mleka, živinskog mesa i ribe, koji će, prema procenama, biti među najtraženijim prehrambenim kategorijama u godinama koje dolaze.
Tagovi
Autor
