Finski naučnici napravili hranu od "vazduha"

Finski naučnici tvrde da bi protein koji se proizvodi iz vazduha za deset godina mogao da bude po ceni - u rangu sa sojom.

Način proizvodnje hrane iz vazduha zasniva se na tome da se protein proizvodi od bakterija iz zemlje koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomoć električne energije. Ukoliko bi ovakav sistem proizvodnje hrane zaživeo, pomogao bi značajno u rešavanju mnogih problema koji postoje u poljoprivredi.

Zrno proteinskog brašna Solein kao hrana i za životinje

"Kada sam prošle godine posetio pilot fabriku Solar fuds (Solar Foods) na periferiji Helsinkija (Helsinki), istraživači su prikupljali sredstva za dalje istraživanje. Sada kažu da su sakupili 5,5 miliona evra i predviđaju u zavisnosti od cene električne energije, da će se njihovi troškovi otprilike podudarati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije, možda čak i do 2025. godine," navodi BBC analitičar za zaštitu životne sredine Rodžer Harabin (Roger Harrabin).

Dodaje da je probao zrno tog proteina, da mu je ukus neutralan što su naučnici i planirali. Ideja je da protein bude u svakoj vrsti hrane kao neutralan dodatak.

"Mogao bi da bude sličan kao palmino ulje koje se stavlja u: tortu, sladoled, keks, testeninu, rezance, sos ili hleb. Istraživači kažu da može da se koristi i kod uzgoja mesa ili ribe. Njime bi mogla da se nahrani i stoka," navodi on.

Međutim, ukoliko se proizvodnja hrane zaista preusmeri na onu iz vazduha, biće potrebno mnogo godina, dok ona ne bude dovoljna da zadovolji potražnju na globalnom nivou. Ipak, ovo je jedan od projekata koji rade na razvijanju sintetičke hrane u budućnosti. 

Da li je vertikalni uzgoj odgovor na zdraviju i kvalitetniju hranu?

Ideje prvobitno bile usmerene ka svemirskoj industriji 

"Generalni direktor kompanije Solar fuds Pasi Vainika (Pasi Vainikka), koji je studirao na Univerzitetu Kranfild (Cranfield University) u Velikoj Britaniji, sada je profesor na Univerzitetu Laperanta (Lappeenranta University). Rekao mi je da su ideje koje stoje iza tehnologije prvobitno razvijene za svemirsku industriju 1960-ih. Priznao je da njegov pogon kasni za planom nekoliko meseci, ali kaže da će biti spreman do 2022. Konačna odluka o investiranju doći će 2023. godine, a ako sve bude išlo po planu, prva fabrika će se pojaviti 2025. godine," objašnjava Harabin.

Pasi Vainika ocenjuje da će njegova fabrika moći da se nadmeće sa sojom za pet godina ukoliko se proizvodnja razvije po planu.

"Do sada radimo prilično dobro. Jednom kada pokrenemo fabriku dodavanjem reaktora i uzmemo u obzir neverovatna poboljšanja u drugim čistim tehnologijama poput vetra i solarne energije, mislimo da se možemo takmičiti sa sojom možda već do 2025. godine," navodi Vainika.

Cena električne energije biće ključna za proizvodnju hrane iz vazduha

Da bi se stvorio Solein, elektrolizom se voda razlaže na vodonik i kiseonik. Tada se vodonik, uglejn dioksid iz vazduha i minerali dovode do bakterija koje potom stvaraju protein - ocenjuje Vainika i dodaje da očekuje da će, uz razvijanje obnovljivih izvora energije, troškovi električne energije biti manji.

Proizvodnju proteina iz vazduha podržava i Džordž Monbajet (George Monbiot) koji je snimio TV dokumentarni film Apokalipsa krava. Iako je pesimista kada je u pitanju opstanak planete, ocenjuje da Solar fuds daje nadu za budućnost Zemlje.

"Privremenim prelaskom na biljnu ishranu možemo da pomognemo da se kupi vreme za čuvanje vrsta, ali i planete. Hrana bez poljoprivredne proizvodnje daje nadu. Ubrzo ćemo moći da nahranimo svet, a da ga ne proždiremo," ocenjuje Monbajet.

Farme u zatvorenom su naša budućnost?

Protein iz vazduha deset puta jeftiniji od životinjskog 

Naučnici istraživačkog centra RethinkIks (RethinkX) smatraju da će klimatske promene usloviti promenu mnogih vrsta na planeti, ali ocenjuju da će protein iz vazduha biti deset puta jeftiniji od životinjskih u narednih 15 godina. Procenili su i da će kao rezultat situacije sa hranom u svetu doći do potpunog kolapsa stočarske industrije. 

Konzorcijum vodećih naučno-istraživačkih i akademskih institucija osnovan je kako bi se pronašla inovativna rešenja za borbu protiv klimatskih promena, a koja mogu pomoći i poljoprivredi i prehrambenoj industriji, piše BBC.