Heljdine kore prodavanije od tankih

Kore od heljde u beogradskim radnjama u ukupnoj potražnji učestvuju sa 70 odsto. Preostalih 30 procenata ide u korist takozvanih tankih kora od belog brašna. Ovim podatkom raspolaže Dušan Lazarević iz Toponice kod Knića.

Naime, ovaj koradžija na osnovu ličnog iskustva navodi da su heljdine kore u poslednjih nekoliko godina daleko traženije od običnih i da porudžbine stižu upravo stižu u ovoj razmeri.

Sve krenulo od promocije zdrave ishrane

Trendu da heljdine kore češće završe u korpi, doprinela je u stvari intenzivna promocija zdrave ishrane, posebno hrono ishrane, što je u neku ruku dobro, jer heljdino brašno zaista obiluje nutritivno korisnim elementima.

"Zaista je ogromna potražnja za korama od heljde. Prevazišle su prodaju svih ostalih kora. I ja sam bio iznenađen takvim trendom, ali sam ubrzo shvatio da to nije samo trenutni hit i da te kore imaju stalne kupce i svakog dana se javljaju novi. Nekada su tanke kore bile neprikosnovene na trpezama. Danas se situacija obrnuta", kaže Lazarević.

Heljdine kore ne sadrže konzervanse

Lazarević proizvede jednu tonu dnevno svih vrsta kora. Na godišnjem nivou to je oko 400 tona.

"Od te količine najviše se traže kore od heljdinog brašna, žitarice koja je dosta dugo bila zapostavljena i zaboravljena, uprkos njenoj hranljivosti. Heljdine kore ne sadrže konzervanse. Prave se i pakuju bez ikakvih hemijskih dodataka koji bi održali svežinu i sačuvali ih od propadanja", navodi Lazarević.

Kore od heljde popularne kod nas, ali strane domaćice ne znaju šta bi sa njima

Heljdine kore se pakuju u modifikovanoj atmosferi, po principu korišćenja inertnog gasa, odnosno mešavine azota i ugljen- dioskida.

"Azot im daje svežinu, a ugljen-dioskid sprečava pojavu plesni. Gas im omogućava da duže traju, čak i do 60 dana, mada je naš limit 45 dana", kaže Lazarević, koji je za proces proizvodnje angažovao prehrambenog tehnologa.

Heljdino zrno u Gružu dovoze iz Sjenice

Iznenađenje za ovog koradžiju je bilo kada je počeo da pravi i rustik kore, koje podsećaju na one koje su bake i majke pekle na plotni od razvučenog testa u kućnoj varijanti. Iako je računao da će one imati dobru prođu ko kupaca, ispostavilo se da su heljdine kore pobedile i te nostalgične.

Gružanski kraj, u kome Lazarević pravi heljdine kore, nije baš pogodan za uzgajanje ove biljke zbog nedovoljne nadmorske visine. Zato koradžije iz Gruže i Šumadije ovo zrno nabavljaju uglavnom sa područja Sjenice.

Inostrane domaćice ne znaju šta bi sa korama

Lazarević pokušava da ovaj proizvod predstavi i strancima. Međutim, dok je u Srbiji prava pomama, u inostranstvu još uvek ne poznaju dovoljno ovaj proizvod. Jedan od razloga bi mogao da bude i to što inostrane domaćice ne znaju šta bi mogle od kora da prave, jer su zaista retki recepti za koje su potrebne kore.

"Kod nas u Srbiji se svaki čas u svakoj kući prave pite, i slane i slatke. U Zapadnoj Evropi ne koriste ovakve kore za svoje pite, tako da bismo morali da im menjamo navike u ishrani da bismo imali prođu sa korama, a to je, priznaćete, pretežak zadatak", smatra Lazarević.

Foto: Biljana Nenković