Jabuke još uvek voze u Budimku

Oni koji su nekada u Jugoslaviji služili obavezni vojni rok, sigurno su dobro upamtili voćni kolač, koji je bio sastavni deo suvog dnevnog obroka (SdO), obaveznog u terenskim uslovima.

Taj prirodni energent od jabuke, koji se proizvodio u požeškoj Budimci samo je deo istorije fabrike, koja je nekada bila prehrambeni gigant na jugoslovenskim prostorima.

Jabuke još uvek pristižu u Budimku

Međutim, kao i nekada, u tu fabriku još uvek pristižu jabuke. Otkupna sezona se zahuktava, ali i to nije kao što je bilo, kažu voćari. Vremešni Dragić Pavlović, doterao je Jugom, koji je proizveden pre raspada SFRJ, nekoliko džakova jabuka. U unutrašnjosti malog automobila, slobodan je samo prostor vozača, a i krov se uprkos korpi, ulegnuo pod težinom jabuka.

Kaže da je bolje da ih doveze u Budimku, umesto da pusti da trule u dvorištu. Cena od 7 dinara za kilogram, ne zvuči primamljivo, ali je reč o jabukama u koje voćari nisu uložili novac na hemijske preparate. Dakle, pravi organski proizvod, za industrijsku preradu.

Proizvodnja u Budimki važna za 2.000 proizvođača u okolici Požege

Oko dve hiljade poljoprivrednih proizvođača u prečniku od 40 km oko Požege ima koristi od proizvodnje u ovoj fabrici, jer je snabdevaju voćem i povrćem. Međutim, zainteresovani su i voćari iz drugih delova Srbije. To nam je potvrdio Dejan Jocić iz Prokuplja, koji je dovezao šleper jabuka na istovar.

"Zasitio sam se rada sa ljudima, pa sam prodao taksi servis i kupio kamion. Sada najčešće prevozim voće i povrće, a njima je lakše ugoditi, nego ljudima", kaže Dejan. "Ljudima je potreban svaki dinar, pa otkupna cena odgovara najviše starijima. Oni nemaju novca da kupe hemiju za jabuke, tako da ova tura nije za izložbu, nego su one prve padalice", navodi ovaj prevoznik. Iako je Prokuplje udaljeno 200 kilometara, kaže da mu se zbog tog posla isplati tura do Požege. Od poljoprivrede ceo lanac korisnika ima koristi.

Nastaviti proizvodnju ili otići u istoriju

Iako imaju kapacitete za mnogo veću proizvodnju, u Budimci je uposleno tek deset posto kapaciteta, kaže Đorđe Stevanović, direktor. "Nakon poništenja prethodne privatizacije, pet godina su kao državno preduzeće, čekali da ponovo dobiju vlasnika. Otvaranje ponuda zakazano je za 21. oktobar, a tada će se znati da li će preduzeće nastaviti proizvodnju ili otići u istoriju. Ali mislim da je ovo zlatna koka i da se novac brzo može okrenuti", objašnjava Stevanović.

Pokretanje klanice, sigurno bi oživelo i stočarstvo, smatra direktor Budimke. U Zdravčićima kod Požege već godinama trune farma za tov dve hiljade grla goveda, što je nekada činilo samo trećinu proizvodnje. Ostatak su obezbeđivala tovilišta iz užičkih krajeva. Do tada preostaje da se i dalje bave voćem i povrćem. Jabuke će biti pretvorene u koncentrat, koji otkupljuju i drugi proizvođači sokova. Direktor Budimke kaže da se u toj fabrici pridržavaju nekadašnjih standarda, pa se proizvodi traže i van granica Srbije. Problem je naravno novac, koji se očekuje od budućeg vlasnika. Velike nade u to polaže i 75 radnika, kojima kasni šest plata. Strpljenje je pri kraju, ali i dalje rade u proizvodnji, trenutno beru maline "heritidž" u plastenicima, a spremaju se i za berbu jabuka u krugu fabrike.