Početak proleća je pravo vreme za mlade koprive, pošto sadrži velike količine gvožđa svrstava se u najbolje prirodne lekove protiv anemije. Odlična je za pripremu različitih jela te od nje možemo praviti čorbu, pitu, proju, lekovite čajeve sokove i tinkture.
Kopriva je već uveliko izbacila mlade izdanke. Zna se od davnina da je lekovita ali pored toga, žara, je kako je u narodu zovu i veoma ukusna. To je samonikla biljka za koju kažu da je nešto najbolje što tako lako možemo gotovo na svakom koraku uzeti iz prirode. Možemo je naći svuda, u baštama, dvorištu, po obodima šuma livada, parkovima, tamo gde ništa drugo ne može da raste bujaće grm koprive. I dok je jedni uništavaju, čupaju i kose, drugi je poštujući njena lekovita svojstva beru, kuvaju ili suše.
Kopriva obiluje proteinima, vitaminima, mineralima fosforom, gvožđem, magnezijumom, bakrom, kalijumom, silicijum, a bogata je i mravljom kiselinom. Zahvaljujući velikom sadržaju gvožđa kopriva jača krv te se koristi kod lečenja anemije, malokrvnosti i brzog umaranja. Gvožđe, bakar i vitamin C doprinose stvaranju hemoglobina, a mangan pomaže aktiviranje gvožđa iz depoa, pa je njena svakodnevna upotreba prava preventiva anemije.
Osim toga koristi se u lečenju artritisa, reumatizma, tuberkuloze, bronhitisa, nesanice, bolesti bubrega i mokraćnih puteva, išijasa i drugih bolesti. Narodna medicina kaže da ljudi koji boluju od polenskih groznica i drugih oblika alergija, treba da je uvrste u svoju svakodnevnu ishranu. Od davnina tinktura od lista koprive je čudotvorna za jačanje kose koja vrlo brzo postaje gusta jaka i sjajna. Smatra se da je koren koprive vrlo efikasno sredstvo protiv oboljenja urogenitalnog trakta. U narodnoj medicini prvenstveno se koristi u lečenju simptoma benignog uvećanja prostate. Seme koprive koje se najčešće meša sa medom jača imunitet, leči anemiju, reguliše nivo holesterola.
Cela biljka koprive koja može da naraste do metar i po je lekovita, kako seme tako koren i list. Bere se dok je mlada tokom proleća i to vrhovi biljke, dok još nije počela da cveta. Može da se bere golom rukom što za neke berače predstavlja pravi izazov i zadovoljstvo obzirom da se u narodnoj medicini upravo to i preporučuje jer se pokazalo da je peckanje i žarenje kože lekovito, pogotovo kod bolesti reume ili artritisa. Oni koji se ne usuđuju dotaknuti je rukom u berbu obavezno nose rukavice i makaze.
List se bere u proleće i ukoliko se odmah ne iskoristi može da se suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolje vaditi u jesen oprati ga od zemlje i dobro osušiti.
Otkako se ovaj samonikli žareći zeleniš poznat kao korov izdigao u zdravu hranu možemo naići na bezbroj recepata koji nam pokazuju kako od zelenih listova koprive možemo napraviti ukusna zdrava jela koja su se pripremala u kuhinjama pre mnogo godina i na kojima su odrastale generacije. Pite, čorbe, proje, variva, musake pripremiće vam vaša baka zaklinjujući se u jačinu i moć ove hrane ali će vam jela od koprive preporučiti i nutricionisti.
U ishrani redovno je koristi Zorica Oparnica iz Obrovca. Kako kaže ima bezbroj mogućnosti za njenu pripremu.
"Sa prvim prolećnim danima kopriva je na našoj trpezi. Znam koliko je zdrava i bogata vitaminima i mineralima i uvek se trudim da to bogatstvo iz prirode iskoristim. Najčešće pripremam varivo, jednostavno jelo koje se brzo sprema. Ko je probao pitu sa koprivom zna da je to pravi specijalitet", rekla nam je Oparnica dodajući da tokom cele godine pije čaj od sveže ili sušenog lista koprive uz dodatak limuna.
Inače koprivu bere u svojoj bašti ima nekoliko grmova i kad iseče jedan deo kopriva se regeneriše i ponovo rastu mladi izdanci. Zorica nas je podsetila na staro narodno verovanje da je dobro žariti ruke, noge i kičmu mladom koprivom radi bolje cirkulacije u šta se ona mnogo puta uverila.
Ovu biljku je najbolje jesti nakon termičke obrade, dovoljno je minut dva ubaciti je u kipuću vodu, a nakon toga je možemo slobodno koristiti jer neće žariti. Mogućnosti za njenu pripremu je mnogo, a najjednostavniji način je da je pripremimo kao što pravimo varivo od spanaća ili blitve, a neće trebati ni puno vremena za pripremu jedne od najzdravijih čorbica na svetu.
Priprema je jednostavna - 400 gr koprive popariti ocediti, iseckate na rezance, kratko propržite na ulju u kojem ste predhodno izdinsta glavica crnog luka. Dodati oko dva litra vode, začine, rendanu šargarepu i šaku pirinča, a pet minuta pred kraj kuvanja seckani peršun i čen belog luka. Začiniti po ukusu sa limunovim sokom.
Od ove samonikle biljke možemo napraviti osvežavajući napitak čaj i sok i uvek imati na umu savet koji je dao Moris Meseže, čuveni provansalski travar - ako iz šetnje po prirodi treba da se vratite samo s jednom biljkom, neka to bude kopriva.
Foto prilog
Tagovi
Autorka