Kako koristiti koprivu u ishrani živine?

Kopriva (Urtica dioica) ili žara kako je zovu u narodu, dobro je poznata biljka u narodnoj medicini, od davnina se koristi za lečenje različitih bolesti, ali i u ishrani. I danas sve veći broj poštovalaca zdrave hrane od ove samonikle biljke sprema najraznovrsnija jela obzirom da su naučna istraživanja pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, te se preporučuje u svakodnevnoj ishrani.

Ova biljka koju možemo naći na svakom koraku u šumama, livadama, pašnjacima, odlična je i za ishranu živine i svinja, a odgovor na pitanje zašto bi svoje kokoške, patke, guske trebalo hraniti koprivom dobro znaju stariji uzgajivači obzirom da se nekada svakodnevno koristila u ishrani svinja i pernate živine.

Jača imunitet, zaštita od virusa i bakterije

Koprivu koja je bogata vitaminima i mineralima pojedinci koji drže do proizvodnje zdrave hrane i danas koriste. A kako i ne bi kad je bogata kalcijumom, magnezijumom, gvožđem, fosforom, bakrom sumporom, kalijumom, cinkom, ali i vitamina A, C, D, K i B te može značajno da ojača imuni sistem životinja i otpornost na bakterijske ili virusne infekcije.

Sudeći prema tvrdnjama stručnjaka, upotrebom ove biljke u ishrani živine podstiče se njihov rast i naravno pozitivno utiče na nosivost obzirom na dugački spisak minerala i vitamina koje sadrži u sebi i koje ishranu čine kvalitetnom, a pre svega prirodnom.

Sasvim je sigurno da korišćenje ove biljke kao dodatak ishrani utiče na težinu kod živine, utiče i na bolji prinos jaja, ali je sa druge strane ovo teško primenjivo na velikim farmama. Ipak u domaćinstvima koja imaju nekoliko svinja i manji broj živine koriste je kao uvek dostupan, a jeftin i hranljiv dodatak ishrani.

Recept za živinu

Najednostavniji i najčešći način korišćenja u domaćinstvima je da se uberu mlado lišće ili vrhovi biljke, oštrim nožem iseckaju i preliju vrelom vodom, kako bi se neutralisale materije koje žare. Nakon što se kopriva ohladi pomeša se sa kukuruznom prekrupom ili celim zrnom kukuruzom ili pšenicom.

Na ovaj način kokoške, guske, patke hranila je sedamdesetosmogodišnja domaćica iz Mladenova Veselka Radumilović.  Seća se, kako nam je rekla, da je to pre pet šest decenija bio jedini način ishrane živine, ali ona i danas bez obzira na veliku ponudu koncentrovane hrane bere koprivu u obližnjoj šumi i na ovaj, kako kaže, sasvim jednostavan način priprema zdrav obrok za živinu.

Od proleća do zime

Vladimir Poznanov iz Bačke Palanke ima salaš na samo nekoliko kilometara od grada i trenutno ima više od 60 kokošaka, 120 gusaka i 70 pataka.

"Živina se kreće po voćnjaku površine od četiri jutra, veliki je to prostor, a trave i mladih kopriva imaju u izobilju. Zato i krenu da nose od kraja februara do početka zime. To su prava domaća jaja", rekao nam je Poznanov objašnjavajući da pored živine godinama unazad drži i mangulice. Hrani ih takođe samo zdravom hranom.

Kako napraviti silažu od koprive za ishranu nepreživara?

"Jednostavno nakosim mladu koprivu koje ima na svakom koraku od ranog proleća do zime. Zdrava je, puna vitamina i minerala i naravno da je kvalitet mesa mnogo boji sa ovakvim načinom ishrane."

Daje kvalitet mesu i jajima

I u gazdinstvu Gorana Kozlovačkog iz Zrenjanina živina ima mogućnost da svakodnevno jede zelenu travu, a ovih prolećnih dana mladu koprivu. Ima tri dvorišta i jato od 100 kokošaka premešta iz jednog u drugo kako bi im zeleniš bio stalno dostupan.

Kozlovački kaže da nema potrebe da posebno priprema koprivu obzirom da je živini dostupna i da je kao mladu pojedu do korena.

”Jaja su potpuno organska, a meso od oko 200 petlova koliko bude u jesen je posebna priča. To je nešto sasvim drugo od onog što se kupuje u prodavnicama. Kvalitet je neuporediv", rekao nam je na kraju naš sagovornik.