Kakva li je rakija od kupusa, koja čeka goste čuvene manifestacije?

Cane Minić iz čačanskog sela Gornja Trepča pola svog života proveo je pored "vesele mašine", ipak, kako kaže, profesionalno je počeo od 2005. godine. Iz godine u godinu dopunjavao je svoj podrum i usavršavao tehniku pečenja ovog nadaleko čuvenog pića.

"Rakiju proizvodim od čak 32 vrste voća pekao sam i od povrća. Osnovno voće za proizvodnju rakije kod nas u Srbiji je šljiva, kajsija, kruška i dunja. Ja inače radim i jednu vrstu kruške koja se zove Takiša, a mlađi naraštaj je zove Taša, ona rađa u okoloni Vujna gde je i otkupljujem", kaže Minić i dodaje da je probao da proizvede "ljutu kapljicu" od mnogih voćki.

Od novinara i "Mušmuluk" - rakija od mušmule iz Topole

"Sa nekima sam zadovoljan, a sa nekima baš i nisam. Sa šljivom, kajsijom i dunjom sam postigao najviše rezultate, prijatno iznenađenje mi je rakija od mušmula."

I najmanja greška može da utiče na kvalitet

Ovaj poznavalac jakog alkoholnog pića otkriva da za kvalitetnu rakiju voće ne sme biti trulo, već dobro zrelo i posebna pažnja se mora posvetiti fazi takozvanog odležavanja i čuvanja. Takođe, najvažniji proces je samo pečenje rakije gde se opet mora dobro poznavati ovaj posao u suprotnom i najmanja greška može uticati na kvalitet. 

"Fermentacija najviše zavisi od temperature. Najbolja je 17, 18 stepeni jer se tad postiže fermentacija u roku od mesec dana, onda je spremno za pečenje. Kapacitet lampeka je 150 litara komine i uz tihu vatru pečemo dok se celokupne količine ne utroše.

Ono što sam naučio od starijih ljudi, najbolja je rakija kada je tanak mlaz, a sve te tajne ovog posla stiču se godinama i naravno kao i svaki posao mora da se voli", priča naš sagovornik.

Kruška sa Kablara

Prema njegovim rečima svako voće daje različitu količinu pića. Tako recimo, za jedan litar rakije od dunje potrebno je oko 22 kilograma plodova. On naglašava da njegova "ljuta kapljica" od kruške važi za jednu od najboljih rakija jer je proizvedena od izuzetno kvalitetnih plodova.

"Ja plodove nabavljam od proverenih ljudi sa kojima sarađujem godinama unazad i nikad nismo imali nijedan problem. U Mijokovcima nabavljam najbolju kajsiju, a na Kablaru najbolju krušku. Pored toga imam jedan hektar svog voća i dokupio sam još jedan, posadio sam crvenu ranku - našu staru sortu šljive", kaže proizvođač rakije iz Gornje Trepče.

Rakija od kupusa 

Eksperimentišući u svojoj proizvodnji Minić je ispekao čak i rakiju od kupusa. Kako kaže, za prvi put nije ispala loše, ali nesto je nedostajalo da bude savršena. 

"Obzirom da je bio prvi put, ta rakija je bila solidna, ne mogu baš da definišem ukus, ali imala je finu aromatičnost. Pošto su Mrčajevci u blizini i čuvena "Kupusijada" planiram da tu rakiju dovedem do savršenstva i na toj manifestaciji je prezentujem brojnim gostima koji dolaze iz preka i daleka", odlučan je ovaj entuzijasta.

Vredna nagrada sa Sajma poljoprivrede iz Novog Sada

Minićeva rakija na različitim manifestacijama okitila se velikim zlatnim medaljama, što je dovoljan pokazatelj kvaliteta. Ovaj voćar s ponosom ističe da je u svaku kapljicu njegove rakije utkana istorija, ljubav i požrtvovan rad te se s toga svaka medalja čuva sa puno pažnje.

"Prvi put sam se pojavio na sajmu na nagovor prijatelja tehnologa 2005. godine i dobio sam ocenu 19,07, a moj prethodnik je imao 19,06, tako sam postao prvi u zemlji. Nakon toga sam devet puta svoje rezultate podizao i došao sam do ocene 19,54. 

Na 89. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu dobio sam diplomu sa zvanjem šampiona u grupi proizvoda - rakija, svih kompletno, od par stotina uzoraka naša "Minićeva kuća rakije" je odnela pobedu sa šljivovicom iz 1997. godine, 45 odsto, i ocenjena je sa najvišom ocenom: 19,15", kaže Minić i dodaje daje ova rakija inače relativno mlada za tako visok kvalitet, što je potvrda da se u njihovoj kući rakije još uvek dobro i vredno radi.