Koja sorta grožđa daje najbolju lozovaču, komovicu, konjak i vinjak?

Osim stonih vina, stonih, kvalitetnih i vrhunskih vina sa zaštićenim geografskim poreklom, te specijalnih vina, kao što su desertna, likerska, aromatična, penušava, vina za kupažiranje, alkoholizovana vina, vina za sirće, postoje i žestoka alkoholna pića i ostali proizvodi od grožđa.

U našoj zemlji, najbolju lozovaču daju sorte muskat hamburg i godominka, a najbolju komovicu sorta godominka, koja je nastala samooplodnjom sorte smederevka. Za proizvodnju konjaka i vinjaka pogodna sorta je muskat hamburg. Preporuka je da se za proizvodnju lozovače koriste muskatne i aromatične sorte vinove loze sa dobrim sadržajem šećera i kiselina.

Preševina, komina i ostaci neprodatog stonog grožđa

Grožđe se bere u punom stadijumu tehnološke zrelosti i potpuno zdravo. Blago se mulja uz obavezno odvajanje peteljki. Za proizvodnju konjaka u svetu koristi se posebna i najkvalitetnija sorta belog grožđa juni blan. Za proizvodnju vinjaka kod nas se koriste sorte, kao što su župljanka i rkaciteli. Međutim, na našim prostorima najpopularnija sorta grožđa za izradu vinjaka i dalje je prokupac.

Dakle, u procesu prerade grožđa, osim vina, mogu se dobiti i drugi proizvodi. Posebno su cenjena žestoka alkoholna pića. Dakle, od 100 kg grožđa može se dobiti 65 do 75 litara šire (neprevreli sok od ceđenog grožđa), 50 do 60 litara samotoka (prirodnog soka od grožđa bez muljanja), 10 do 20 litara preševine (ceđena frakcija šire od izmuljanog ili presovanog grožđa ili komine) i oko 15 do 20 kilograma komine (čvrsti ostatak grožđa nakon ceđenja soka ili vina).

Preševina, komina i ostaci neprodatog stonog grožđa, često se koriste za proizvodnju žestokih alkoholnih pića: lozovače, komovice, konjaka, vinjaka i slično.

Lozovača

Alkoholno piće poreklom od grožđa, predstavlja originalni domaći proizvod. Dobija se destilacijom prevrele šire i preševine, pikea (najslabije frakcije iz kazana na kraju destilacije) i destilacijom (pečenjem) nakon vrenja vina.

Naročito se ceni lozovača od mirišljavih muskatnih sorti jačine 40 do 50 vol% (zapreminskih procenata alkohola).

Komovica

Ovo piće nastaje od komine. Komina sadrži nešto šire i šećera, a čuva se u sudovima (plastične kace i burad) ili bazenima u kojima se obavlja vrenje. Komina se pre ili posle vrenja može isprati ili preliti vodom i ostaviti da fermentiše, pa se dobije pike. Destilacijom komine ili pikea, koji su prevreli, nastaje komovica. Od 100 kilograma prevrele komine može se dobiti šest do 10 litara komovice jačine 50o ili % alkohola i to je ljuta rakija (prepečenica).

Konjak i vinjak

Alkoholna pića koja se dobijaju destilacijom pikea i vina, odnosno putem isparavanja i kondenzacije ili odvajanje alkohola od vode i čvrstih materija na osnovu različitih tačaka ključanja. Destilacija se obavlja bez prekida, a dobija se destilat jačine do 60 vol% ili do 60 zapreminskih % čistog alkohola (etanola). Ova pića odležavaju po specijalnom postupku. Posebno su cenjena i spadaju u red najskupljih proizvoda u kategoriji alkoholnih pića.

Nealkoholni proizvodi

Od ostalih proizvoda od grožđa izdvajam:

Marinirano grožđe: Bobice prelivene sirupom od šećera, uz dodatak sredstva za konzervaciju (sirće, so i slično). Ovakve marinirane bobice mogu se čuvati do naredne berbe.

Bezalkoholni sokovi: Proizvode se od isceđenog (izmuljanog) grožđa. Posle skidanja sa taloga, šira se kuva i dobijeni sok se razliva u sterilisane flaše. Ovi proizvodi se prave bez dodataka vode, šećera, konzervansa ili aditiva.

Od vina do konjaka - šta je važno u tehnologiji proizvodnje?

Sirupi od grožđa: Pripremaju se kao bezalkoholni sokovi uz dodatak šećera, odnosno na jedan litar soka dodaje se jedan kilogram šećera. Posle prokuvavanja sirup se razliva u flaše. Ovde je moguć dodatak konzervansa (limunske kiseline i sl.).

Kvas od zelenih lastara i lišća: Napitak vrlo bogat vitaminom C (askorbinskom kiselinom). Poreklom je iz Rusije. Isprani lastari i lišće prelivaju se vrelom vodom. Kada se odvoji od taloga, dodaju se šećer i suvo grožđe radi podsticanja vrenja. Posle vrenja kvas se razliva u flaše.

Od grožđa prave se slatko i kompot, a koristi se i u konditorskoj industriji (šećernati bonbonski, čokoladni i drugi proizvodi).

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor