• Konjak
  • 06.12.2020. 12:00
  • Sremski okrug, Vojvodina, Sremski Karlovci

Od vina do konjaka - šta je važno u tehnologiji proizvodnje?

Vinski destilat se odlaže u hrastovu burad i po pravilu bi trebalo da odleži minimum od tri do pet godina kako bi dobio specifičan miris, boju i naravno ukus, objašnjava proizvođač iz Sremskih Karlovaca Mirko Veselinović. 

Foto: Depositphotos/belchonock
  • 508
  • 49
  • 0

Sremski Karlovci, vinogradarski kraj poznat po dugoj tradiciji uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina, a sve zahvaljujući askurđelima koji su u ovom malom i čuvenom sremskom mestu zasadili prve čokote. Ova tradicija se nikada nije prekidala te i danas stasavaju nove generacije mladih, posvećenih vinara, koji uz pomoć najsavremenije tehnologije, ali ipak na tradicionalan način proizvodnje, nastavljaju tamo gde su njihovi preci započeli proizvodnju vrhunskih vina.

Prvi srpski konjak od šljivovice stvoren u Kosjeriću

Vinarija u Sremskim Karlovcima je mnogo, a jedna se posebno ističe, jer osim vina ovde se proizvodi i odličan konjak koji može da parira svakom francuskom, ali i orahovac koji je sada već pobrao simpatije istinskih ljubitelja dobre kapljice.  

Sovinjon, šardone, burgundinac na četiri hektara

Pre skoro dve decenije dva kuma Mirko Veselinović i Mario Benšek kreću u ortakluk te osnivaju zadrugu dve familije i počinju proizvodnju odličnih rakija i vinjaka koje svima mogu da posluže za uzor po svom kvalitetu. Poseduju četiri hektara vinograda zasađenog sovinjonom i kaberne sovinjonom, sivim burgundcem i šardoneom. Ponosni su na svoje podrume gde u hrastovim, prohromskim i staklenim sudovima kapaciteta 15.000 litara čuvaju i neguju žestine. 

Pored vinjaka, poznate su i rakije od dunje, kruške, kajsije...(foto: facebook/Rakije Benisek-Veselinovic)

Godišnje proizvedu blizu 30.000 litara rakije od kruške, dunje, kajsije, šljive, grožđa, kao i specijalnog likera "Orahovac". 

Najizražajniji ukus je onaj koji se dobija od temperature tela

Mirko Veselinović kaže da je posebno ponosan na konjak "Special" koji je dobijen mešavinom vinskih destilata. Po svom ukusu ne razlikuje se od poznatih i priznatih konjaka koji su dobili ime po francuskom gradiću Konjak (Cognac). 

"Reč je o destilatu vina, gde se po zakonu vino mora destilovati dva puta, te tako dobijen produkt zove se "o-do-vi" (eau-di-vie), odnosno voda života koja se pretače u hrastovu burad gde odležava minimum dve godine. Naš konjak proizvodimo na isti način, a njegov ukus dolazi do izražaja tek pošto se čaša sa njim greje u ruci. Najizražajniji ukus je onaj koji se dobija od temperature tela", navodi Veselinović. 

Inače, njihov konjak sadrži 40 odsto alkohola.

Godišnje se proizvede oko 500 litara konjaka

Prema njegovim rečima, konjak "Special" uvršten je u kategoriju premium pića i star je pet godina, a vinarija na petogodišnjem nivou proizvede oko 500 litara ovog pića. 

"Naš konjak je zapravo vinjak, jer samo alkoholno piće koje dolazi iz pomenute francuske regije, može da nosi ime konjak. Međutim proizvodnja vinjaka je skoro pa identičnja kao i konjaka. Tehnologija je vrlo slična, u prvom koriste se sorte belih vina, gde se pri preradi grožđa veoma vodi računa o o tehnologiji. Pri proizvodnji vinjaka ne sme da dođe do mrvljenja semenki i peteljki, jer ukoliko se to desi samo bi se nagomilao tanin u širi", objašnjava naš sagovornik. 

"Doktor za šljivovicu" - profesor Nikićević otkriva tajne dobre rakije

Kada se ispošuje ova procedura i kada se završi alkoholna fermentacija sledi destilacija. Da bi konjak bio vrhunskog kvaliteta, destilacija bi trebalo da se obavi ubrzo odnosno nakon prvog pretoka vina. Inače, tajna dobrog konjaka leži u tehnološkom postupku, ali i u budarima u koje se odlaže. 

"Vinski destilat se odlaže u hrastovu burad i po pravilu bi trebalo da odleži minimum od tri do pet godina kako bi dobio specifičan miris, boju i naravno ukus."

Koristiti kasne sorte

Inače, od Veselinovića saznajemo kako se prilikom proizvodnje konjaka ne preporučuje upotreba ranih i muskatnih sorti grožđa, jer one vinu daju veoma izraženu aromu, te i sam proizvođač prilikom spavljanja konjaka vodi računa o tome. Kada je reč o odabiru sorti, najbolje je koristiti one kasne sorte grožđa koje su bogate amninokiselinama i koje sadrže manje šećera.

"Do sada smo napravili dve serije konjaka, a treća je u buretu i biće dostupna za konzumaciju tek 2022. godine. Naš konjak se spravlja od najfinijih sorta pino griđo kao i pino blan i grašca. Međutim za ovaj treći koji je trenutno u buretu i koji sazreva koristili smo kaberne i za sada mi se čini da je sve u redu", navodi naš sagovornik. 

Do sada su napravili dve serije konjaka

Sam početak za karlovačkog vinara bio je težak jer je pri prvoj proizvodnji ovog alkoholnog pića koristio burad od srpskog hrasta, ali pošto ona nisu bila baš najboljeg kvaliteta, bure je puklo i dosta konjaka se prosulo. A, s obzirom na to da se "svaka škola plaća", nabavio je burad od francuske hrastovine u kojoj sada stoji ovo dragoceno piće.

Poseban šmek od hrastovog bureta

Bure daje konjaku posebnu aromu i šmek, pa od njega zavisi hoće li konjak imati ukus kakaa, vanile ili kafe. Tajna i uspešnost Veselinovićevog proizvoda je upravo u specijalnom hrastovom buretu, koje je posebno napravljeno za ovu vrstu pića.

Kako nastaju vršačka vina i od čega zavisi kvalitet?

"Sam destilat je oštrog i oporog mirisa, a pravi šmek daje mu hrastovo bure, a što duže leži u bačvama sve je pitkije, aromatičnije i kvalitetnije. Inače u prve tri godine, konjak dobija pitkost, a pravi prepoznatljiv ukus dobija se nakon četvrte godine starenja. Zato ne treba da čudi što je konjak bolji ukoliko je stariji."

Konjak iz Sremskih Karlovaca je u kategoriji srednje cenovnih vinskih destilata, ima blagu i prijatnu aromu, vanile i tabaka, dok se u završnici oseti blagi ukus trule višnje


Tagovi

Konjak Special Mirko Veselinović Hrastova burad Kako Destilat Odležavanje Ukus konjaka


Autor

Ljiljana Milovanović

Više [+]

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Mango iz kostice - posadjen na jesen 2020
#mojepovrce