Najveći svetski izvoznik brašna zavisi od ukrajinske i ruske pšenice

Turska je najveći svetski izvoznik brašna, ali njegovu proizvodnju baziraju na uvozu pšenice. U poslednjih pet sezona ova država je morala da poveća uvoz te žitarice zbog smanjenja domaće proizvodnje, izveštava APK Inform.

Rod turske pšenice USDA je procenila na 16,3 miliona tona u sezoni 2021/22, što je pad od 23 odsto u odnosu na 2017. godinu kada je iznosila 21 milion tona. Nedostatak je nadokađen uvozom koji je povećan na 31 odsto u 2021/22.

Uvoz iz Rusije i Ukrajine

Uvoz pšenice je uglavnom bio iz Rusije i Ukrajine. U sezoni 2019/20 iz ove dve zemlje uvezeno je 86 odsto. Taj udeo se povećao na 96 odsto u sezoni 2020/21.

Zbog sukoba u Ukrajini i sankcija Rusiji došlo je do smanjenja obima isporuke. Ukrajina je u periodu jul-februar 2022. isporučila 1,8 miliona tona u Tursku što je samo 20 odsto od predviđenog obima uvoza za 2021/22. Istovremeno je Rusija isporučila 4,8 miliona tona, što je 53 odsto.

"Industrijska prerada pšenice je u poslednje tri godine bila veća od domaće proizvodnje. To ukazuje da će uvoz biti kritična karika, jer se očekuje da će potražnja za 16 odsto premašiti očekivani prinos", izjavio je Andrij Kupčenko, rukovodilac jedinice za poslovne projekte u APK-Informu.

Kuda ide tursko brašno?

U Godišnjoj statistici međunarodne trgovine po zemljama, koju je objavio TrendEconomy, vidljivo je da je u 2020. godini izvoz brašna iz Turske smanjen za 9,58 odsto, a vrednost mu je preko 950 miliona američkih dolara, što je smanjenje od 100 miliona dolara u odnosu na prethodnu godinu.

Najviše su izvezli brašna u Irak u iznosu od 444 miliona dolara, a zatim u Jemen 85 mil. $. 

Najveći trgovinski partner, kada je u pitanju pšenično brašno, je Bosna i Hercegovina. Udeo turskog brašna u bosansko-hercegovačkom uvozu je 90 odsto i za to je plaćeno 3,6 miliona dolara. Zatim sledi Egipat sa učešćem od 2,3 odsto ili 92 hiljade dolara.