Od kašice za bebe do Lalinog zlata od bundeve

Supružnici i tehnolozi po struci Dejan i Marija Đukić iz Crepaje u južnom Banatu imaju svoj brend "Lalino zlato". Poljoprivredno gazdinstvo registrovali su 2019. godine, a pre šest godina započeli su proizvodnju bundeva i prodavali je kao svežu u više trgovinskih lanaca.

"Moja porodica se oduvek bavila poljoprivredom, tako sam i ja od malih nogu bio uključen u sve poslove na njivi. Supruga Marija potiče iz porodice koja ima dodirnih tačaka sa poljoprivredom i ona je kao vrlo mala učestvovala i pomagala ukućanima. Aktivni članovi našeg domaćinstva poslove su podelili; moj posao je proizvodnja bundeva na njivi i tu mi puno pomažu roditelji, deca iako predškolskog uzrasta, mnogo nam pomažu oko lepljenja etiketa i sortiranja proizvoda", kaže Dejan Đukić.

Na nagovor prijatelja - masovna prerada bundeve

Glavnu reč kada je prerada u pitanju vodi supruga Marija koja je dala otkaz na poslu i posvetila se proizvodnji potpuno, ona je idejni tvorac recepture za sve naše proizvode. Proširenjem porodice, dolaskom dece supruga je za njih spremala ukusne kašice i poslastice od bundeve.

"Prijatelji su probali te naše kaše i druge proizvode koje je Marija spremala i insistirali da proširimo proizvodnju, podignemo je na viši nivo. Tako se rodila prva ideja o masovnoj preradi bundeve."

U planu povećanje površina

Prvi proizvod nastao je pre četiri godine, kasnije su proširili asortiman novim, a površina na kojoj proizvode bundevu je veća od dva hektara. U njihovoj proizvodnji bundeva dominiraju četiri do pet sorti.

"Pokrenuli smo na našem imanju proizvodnju starih sorti kukuruza 'osmaka' belog i crvenog zrna. Kukuruz za sada proizvodimo na manjoj površini, a imamo u planu da povećamo površine u budućnosti", kaže Đukić.

Imaju ideje za nove proizvode, međutim za njihovu proizvodnju neophodno je ulaganje u opremu.

"Prizvodni kapaciteti za sada su mali, sve radimo u malim šaržama kako bismo zadržali što bolji kvalitet proizvoda. Trenutno dobar deo proizvodnje obavljamo ručno: pranje, ljuštenje, vađenje semena, kuvanje, punjenje teglica. Dosta opreme nam nedostaje kao što je seckalica, vakumirka, sušara, hladnjača, skladišni kapaciteti koji bi nam omogućili da bundevu imamo cele godine."

Sada bunedvu skladište u običnim šupama koje su pogodne do pojave većih mrazeva.

Bez navodnjavanja i hemijskih preparata

Seme bundeve nabavljaju od domaćih semenskih kuća, pre svega od Instituta u Smederevskoj Palanci, a neka semena ostavljaju sami.

"Naše zasade bundeva ne navodnjavamo, uzdamo se u kišu, mada bundeva nema velike zahteve za vodom i dobro podnosi visoke temperature. Prinosi su oko 20 - 25 t/ha. U zasadima ne koristimo nikakve hemijske preparate, sve naše zasade okopavamo", ponosno priča naš sagovornik.

"Vratite se na svoja imanja"

Svoje proizvode uglavnom prodaju putem interneta, dostavljaju na kućnu adresu i na organizovanim manifestacijama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. Za sada se Lalino zlato može naći u par radnji zdrave hrane. Cilj im je da u budućnosti njihovi proizvodi budu zastupljeni u što većem broju trgovina.

Petrović: Kad bih našao prerađivače, sejao bih više bundeve

"Konkurisali smo na više mesta i na nivou pokrajne i na nivou države, ali smo uvek bili odbijeni, nedovoljno shvaćeni, još uvek je svest o korišćenju bundeve u ishrani kod nas na veoma niskom nivou."

Naš sagovornik ipak ima savet za buduće poljoprivrednike i entuzijaste u preradi hrane.

"Savet za sve one koji su poput nas odrasli na selu, školovali se i pozavršavali fakultete, da se vrate na svoje imanje i tu započnu neku vrstu proizvodnje. Bitno je da se opredele za nešto što je blisko i vole da rade, jer kada se nešto voli onda nije teško raditi i prekovremeno i u otežanim uslovima. Ne očekujte veliku zaradu i lagodan život, bar u prvim godinama pokretanja biznisa", naglašava naš sagovornik.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor