Označavanje EU meda - stižu nova pravila

Oznaka porekla "mešavina EU/ne-EU meda" često je bunila potrošače, ali i otvarala prostor za različite malverzacije. Ovakva bi praksa trebalo da bude ukinuta pošto je Evropska komisija objavila predlog izmene direktive o medu, koja reguliše prodaju te namirnice u Evropi.

Kako objašnjavaju u dokumentu, neusklađenost standarda EU-a dovela je do razlika u označavanju meda u Uniji, što može dovesti potrošače u zabludu i otežati funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Navode kako se može desiti da privredni subjekti koji uvoze mešavine meda koje će se pakovati u državi članici u kojoj se zahteva navođenje pojedinačnih zemalja ne znaju tačne zemlje porekla meda. S obzirom na blisku povezanost kvaliteta meda i njegovog porekla i cilj strategije "od njive do trpeze" da se potrošače osnaži kako bi mogli doneti informisane odluke, među ostalim o poreklu hrane koju konzumiraju, kao i potrebu za poboljšanjem funkcionisanja unutrašnjeg tržišta, primereno je uskladiti pravila o označavanju porekla i ukloniti mogućnost da se na oznaci ne navede zemlja ili zemlje porekla ako med potiče iz više od jedne zemlje, poručuju. 

Zaštita od prevaranata i nepoštene konkurencije

Europoslanica Biljana Borzan, koja se već neko vreme zalaže za izmene EU pravila o označavanju meda, rekla je da su na korak do velike pobede za potrošače i domaće pčelare, jer će ih ovim zaštititi od prevaranata i nepoštene konkurencije.

Kaže kako nije dovoljan predlog Komisije da na etiketi bude spisak svih zemalja iz kojih potiče med.

"Boriću se da zemlje porekla budu navedene prema razmeri udela, od najvećeg do najmanjeg. Ako najveći deo meda u pakovanju bude iz npr. Hrvatske ili Kine, onda ta zemlja mora biti navedena prva. U suprotnom će opet biti prostora za muljažu", upozorila je Borzan. 

Do sada je bilo moguće da proizvod koji ima jedan odsto evropskog i 99 odsto uvoznog može biti označen kao "mešavina EU i ne-EU meda", jednako kao da su odnosi obrnuti.

Povećanje količina primesa

Borzan naglašava da je najnovije istraživanje tržišnih inspekcija u EU pokazalo kako značajnih 43 odsto uzoraka meda uzetih u evropskim supermarketima u 2021. i 2022. sadržalo šećerni sirup. Kaže kako se radi o velikom povećanju količine primesa, jer je 2017. udeo proizvoda koji sadrži taj ilegalni dodatak bio 14 odsto.

Precizira da od 123 strane kompanije koja izvozi med na tržište EU, proizvodi njih 70 su sadržali šećerni sirup. Najviše tih uvoznika, njih 20, je iz Kine, dok su ostali iz Ukrajine, Argentine, Brazila, Meksika i Turske.

"Došlo je do toga da je šansa kako ćete biti prevareni pri kupovini meda u prodavnici skoro 50:50, što je nedopustivo! Osim novih pravila za označavanje porekla, mora da se postroži i inspekcijska kontrola, jer prevaranti koriste sve sofisticiranije metode falsifikovanja meda", kaže Borzan dodajući da inspekcije treba da budu opremljene da detektuju ultrafiltrirani "med", u kojem praktički nema polena, te proizvode tretirane na visokim temperaturama iznad 40 stepeni, odnosno med koji se ubrzano proizvodi veštačkim isparavanjem.  

Predlog izmena direktive o medu sada ide na doradu i usvajanje u Europski parlament, gde će europoslanici imati priliku da menjaju i jačaju tekst kroz amandmane. Imajući na umu sve korake potrebne da novi propisi stupe na snagu, očekuje se kako će proces usvajanja biti gotovo do kraja ove godine.