Padom prehrambene industrije u našoj zemlji duplo je umanjena prerađivačka industrija, ali se taj pad znatno oseća i u celokupnoj industrijskoj proizvodnji u Srbiji.
Značajan uticaj na pad prehrambene industrije ima mesna koja je smanjena pre nekoliko meseci.
"Letos je počela da pada proizvodnja mesne industrije, koja je vrlo stabilno rasla cele 2018. i u prvom delu 2019. Najpre smo mislili da je to zbog svinjske kuge, ali nije. Glavni i osnovni razlog je što koliko ja znam imamo samo jednog proizvođača koji je prihvatljiv u inostranstvu," smatra Stojan Stamenković iz časopisa Makroekonomske analize i trendovi.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović dodaje da je još faktora doprinelo manjoj proizvodnji. Među njima nabraja i kosovske takse i manju zaintersovanost potrošača u svetu.
"Ona je jedna od četiri oblasti gde smo dodelili najveći broj kredita. Vi danas imate zdravu i dobru tehnologiju da možete da se pojavite na ozbiljnim i zahtevnim tržištima s jedne strane, imate dobre kapacitete kada su u pitanju hladnjače," ukazuje Stevanović.
Međutim, iako je proizvodnja umanjena, izvoz nije. Neki izvoznici su bili zadovoljni ostvarenim rezultatima.
Direktor "Atlantik grupe" Srbija Vladimir Čupić smatra da su subvencije i podsticaji odigrali veliku ulogu u prehrambenoj industriji.
"Očekujemo da rast između tri i četiri odsto, nekih 3,5 odsto. Ono što je dobro je da su državni podsticaji odnosno subvencije za prehrambenu industriju značajno relaksirani i dostižu do 20 odsto investicije i mislim da je to značajan faktor i da će se efekti toga osetiti u narednim godinama," navodi on.
Stevanović ukazuje da su dobri rezultati u izvozu i uvozu ostvareni sa susednom Hrvatskom, a ukupna novčana vrednost toga za 11 meseci 2019. godine iznosi 1,6 milijardi evra.
"Ono što je dobro jeste da smo uspeli da ostvarimo suficit na tržištu koje je deo EU. Govorim naravno o Hrvatskoj i mislim da se ti trendovi i trend koji imamo u tom kontekstu neće zaista menjati, naročito u duhu ekonomske politike koju želimo da sprovodimo u narednih pet godina, odnosno deset godina kroz program Srbija 2020-2025", navodi on, prenosi RTS.
U prehrambenoj industriji značajnu ulogu ima i ratarska proizvodnja, konkretno pšenice. Govoreći o prehrambenoj sigurnosti zemlje na nedavno održanom 54. savetovanju agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. simpozijumu "Poljoprivredna tehnika" na Zlatiboru pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević napomenuo je da je seme najvažnije u tom procesu.
"Od semena sve počinje, od njega zavisi i prehrambena sigurnost zemlje, kao i proizvodnja hrane. Seme je zalog za nacionalnu budućnost, a proizvodnja visokokvalitetnog sertifikovanog semena predstavlja sintezu istraživanja, znanja, tehnologija i dobre proizvođačke prakse," objasnio je Radojević.
Kako bi proizvođači mogli sebi da obezbede dobar rod, savet je da na svojim parcelama imaju sertifikovano seme.
"Poražavajuće je da deklarisano seme nema alternativu, a najbolji način da poljoprivrednik osigura svoju proizvodnju upravo taj da seje sertifikovano seme," ukazuje on.
Oko 40 odsto deklarisanog semena poljoprivrednici u Srbiji primenjuju u uzgajanju pšenice i soje, podaci su Semenarske asocijacije Srbije, piše Dnevnik.
Izvori
Tagovi
Autorka
Iz Sibira u Srbiju: Kako se prave peljmeni koje Aleksičani obožavaju?
Ukrajinska piletina zaražena salmonelom kriva za 300 infekcija - jedna osoba umrla
Kao da jedete svilu - kako se sprema slatko od ljubičica?
Stiže čokolada nove generacije: Manje šećera i masti, a više proteina i vlakana
