Pronađeni ostaci najstarijeg sira na svetu

Pre oko 7.200 godina ljudi su na dalmatinskoj obali proizvodili sir, otkrila je najnovija objavljena studija naučnika sa Univerziteta Pen Stejt, dokazavši da je proizvodnja ovog proizvoda od mleka počela čak 4.000 godina ranije nego što se do sada mislilo. 

Naime, naučnici su pronašli tragove najstarijeg mediteranskog sira u keramičkim posudama, a koji u to vreme nije bio usputna namirnica kao danas, nego je zaslužan za opstanak ljudi. Drevni sir je, bukvalno, spasavao živote, navodi Inverse. 

Ostaci pronađeni u okolini Šibenika

Tim koji je predvodila profesorica antropologije, Sara B Meklur (Sarah B. McClure), ostatke je pronašao u keramičkim posudama pronađenima u dva nalazišta, Pokrovniku i Danilo Bitinju, u okolini Šibenika. Prethodna istraživanja keramike na tom području pokazala su da su ljudi, koji su živjeli na ovom području, spremali mleko najmanje pre 7.700 godina.

Ljudi neolita bili su intolerantni na laktozu

Pitate se, zbog čega je baš sir, kao fermentisani mlečni proizvod spasavao živote? Ljudi su mogli dobijati hranjive sastojke iz životinjskog mleka, posebno kada je vladala nestašica hrane. Međutim, ljudi neolita bili su intolerantni na laktozu, a fermentacija koja je uključivala izradu mekog sira i jogurta, učinila je mlečne proizvode lakše probavljivima i ukusnijima. 

Mleko su tada češće konzumirala deca, a fermentisani mlečni proizvodi poput sira omogućili su i odraslima dobijanje hranjivih materija iz mleka. "Pretpostavljamo da je proizvodnja mleka i sira smanjila smrtnost dece, te pomogla u podsticanju demografskog rasta, koji je potom podstakao ljude na iseljavanje prema severu", pojasnila je Meklur. 

Imali posebne posude za izradu sira

Istraživanje je pokazalo da su ljudi drevne Evrope imali zasebne vrste posuda samo za izradu sira. Skeniranjem posuda su došli do izotopa ugljenika, te pronašli mlečne masti tipične za sir. "U stvari, krenuli smo da tražimo tragove mleka, zbog drugih istraživanja u ovom regionu. Zato smo se iznenadili kada smo pronašli dokaze o postojanju sira, a ne samo mleka. I to u specijalizovanim posudama", izjavila je Meklur. 

Osim posuda, istraživali su i sita koja su služila za odvajanje grudica sira i sirutke što sugeriše da su neolitski ljudi jeli sir koji je bio čvrst, koji bi se mogao uporediti sa današnjim feta sirom. 

Zanimljivo je da su u avgustu naučnici otkrili komad sira u egipatskoj piramidi za koji se pokazalo da je star oko 3.200 godina, što ga čini najstarijim uzorkom čvrstog sira ikad pronađenog.