Sladoled od ajvara, kačkavalja i autohtonog srpskog voća

Poslastičar iz Beograda, Veroljub Šobić, pravi poslastice sa ukusima specifičnim Srbiju. Kako tvrdi, a prenose Novosti, kada je počinjao posao, zajedno sa suprugom Jasminom, odlučio je da od ukusa u njegovoj poslastičarnici ne budu zastupljene papaja i banana, već kruška karamanka, šljiva madžarka i drugo voće i povrće karakteristično za našu zemlju. U kugle sladoleda i sorbeta, Šobić već tri godine, ubacuje stare sorte srpskog voća i povrća, zatim čuvenog pirotskog sira, te vina tamjanike i domaće rakije šljivovice. Prema njegovim rečima, u poslasticama uživaju domaći, ali i stranci, koji ne skrivaju oduševljenje i iznenađenje zbog ukusa koje mogu da pronađu jedino u Srbiji.

Poslastičarski zanat učio od Italijana

Veroljub objašnjava da je od samog početka imao ideju da otvori srpsku poslastičarnicu. O tome je, kako kaže, maštao još dok je u Italiji učio zanat od njihovih čuvenih majstora. Šobić dodaje da je, kada je 1991. godine, u Novom Sadu otvorio poslastičarnicu, nastavio da sarađuje sa Italijanima jer su oni majstori bez premca kada je reč o sladoledu. Gledajući ih godinama kako vešto promovišu svoje, na kraju je odlučio da promoviše srpsko, ali pomoću italijanske tehnologije.

Konsultovao stručnjake - opredelio se za stare sorte

Pre oko tri godine (2015) Veroljub je poslastičarnicu preselio u Beograd, ali je prethodno patentirao način proizvodnje voćnog sladoleda bez ikakvih aditiva, što je u tom poslu, dotada, bilo nezamislivo. S druge strane, on je u sorbetima količinu voća, sa propisanih 35% povećao na 40%. Šobić ističe da je sa suprugom Jasminom birao voće za sladolede i nakon konsultacija sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i opredelili su se za stare srpske sorte. U njihovim sladoledima je sada isključivo zastupljena suva šljiva madžarka, koju sve teže pronalaze, dok drenjine dobiju s Kopaonika, krušku karamanku i junsku lepoticu nabavljaju iz Grocke, maline kupuju iz različitih krajeva, a mušmule donose iz Pomoravlja.

Mušterije oduševljene gastro sladoledima

Veroljub Šobić napominje da gastro sladoledi nisu novina u svetu. Međutim, i tu se opredelio za ukuse iz Srbije. On pravi sladoled od ljutkastog ajvara i pirotskog kačkavalja, dodajući da im ajvar pripremaju domaćice podno Kopaonika, dok kačkavalj stiže iz Pirota. Te dve vrste sladoleda, kaže on, zaista imaju ukus koji se pamti. Šobić ne krije zadovoljstvo zbog oduševljenja svojih mušterija, pa će zato, kako naglašava, nastaviti da promoviše Srbiju kroz njene ukuse i boje. On smatra da kada znate zanat i imate volju da se "igrate" samo je nebo je granica, a pod našim nebom ima svega u izobilju.

Ćirilica kao ukras i sjajan marketinški trik

Veroljub Šobić objašnjava da, kako bi sve u njihovoj poslastičarnici bilo srpsko, nisu mogli da zaobiđu ćirilicu. Zato su sve ispisali lepim, jedinstvenim, našim pismom. Od imena poslastičarnice, preko naziva sladoleda istaknutih u frižideru, salveta, čašica i stolnjaka, pa sve do vizit karti. To se pokazalo kao odličan marketinški potez, jer stranci to fotografišu i dele na društvenim mrežama.

Jedina teškoća im je, prema Veroljubovim rečima, pronalazak pouzdanih partnera, koji će im isporučivati srpsko autohtono voće ujednačenog kvaliteta. To je veoma bitno, jer oni žele da radie sa sirovinama, a ne sa repromaterijalom, a to je zlatno pravilo zanata i kojeg se Šobići stoprocentno pridržavaju.