Svi koji su jednom probali ovo slatko, kaže on, opet su došli po novu teglicu.
Da mu davne 2005. godine otkupljivači nisu ponudili ponižavajuću cenu za proizvedeno voće i šumske plodove koje prikuplja na planinskim visoravnima Vlasine, Dragan Đorđević iz Surdulice sgurno nikada ne bi počeo da ih prerađuje. On i njegova porodica u početku su pravili manje količine. Ipak, kada su proizvode ponudili posetiocima na Vlasinskom jezeru, proizvodnja je porasla, a porudžbine su počele da stižu sa raznih strana.
Obišli su Đorđevići sa svojim proizvodima neke od važnih sajmova u Beogradu i pri tome su širili asortiman svojih proizvoda. U jednom trenutku ih je bilo toliko da im je tamošnja turistička organizacija obezbedila drvenu kućicu za prodaju na živopisnom Vlasinskom jezeru.
Danas gotovo da nema gosta koji dođe da odmara na ovoj planinskoj lepotici, a da ne svrati do njih da kupi neki od proizvoda. Mnogi se iznenade kada među njima nađu brezinu vodu, slatko od šišarke, pečuraka, paradajza, raznovrsnog povrća, ali i još mnogo toga blagodetnog za ljudski organizam.
Kupci su znatiželjni i uvek imaju pitanje više o lekovitim travama koje su upotrebili u njihovom spremanju. To Đorđevićima nikada ne pada teško, jer ova porodica ima znanje, a poseduju i Majstorsko pismo za poznavanje lekovitog bilja. Dragan je u poslednjih nekoliko godina redovan na "Adonisovim" predavanjima o biljoberu. Šumske plodove i lekovito bilje na ovom prostoru sakuplja od malena. Tačno zna gde i na kom mestu ih tokom godine može brati.
I dok se najmlađi u porodici bave branjem bilja i sakupljanjem šumskih plodova, njegova majka zajedno sa ženama vodi brigu da sokovi, džemovi, slatka, likeri, ajvar ili papričice punjene sirom budu proizvedeni bez konzervansa i da su uvek savršenog ukusa. Zahvaljujući ovako predanom radu, njihovo slatko od šišarke je prošle godine osvojilo i specijalno priznanje na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu. Ono je, prema Draganovim rečima, veoma delotvorno na ljudski organizam. Pomaže za izbacivanje šlajma, problema sa bronhijalnom astmom i blagotvorno je za pušače i sportiste.
"Šišarke za slatko sakupljamo na obroncima Čemernika, gde inače beremo i šumsku jagodu, borovnicu, kupinu, brusnicu, drenjinu. Odlazimo po njih u vreme kada cveta bor, pušta smolu i kada je šišarka mekana", kaže naš sagovornik.
Svi koji su jednom probali ovo slatko, kaže on, opet su došli po novu teglicu.
Brezina voda je još jedan raritet koji ova porodica priprema. Vodu sakupljaju na drveću u drugoj polovini marta meseca, od trenutka kada sokovi krenu da struje stablima drveća. Tada zasecaju koru, stavljaju malo crevo povezano sa balončićem i ostavljaju da od jutra do večeri brezina voda kaplje u njega.
“Koristi se za detoksikaciju organizma, kod problema sa žuči, jetrom i služi za izbacivanje kamena i peska iz bubrega. Veoma je tražena na našem, ali i na području Beograda i Novog Sada. Onima koji ne mogu do nas po proizvode, šaljemo im poštom."
Od gljive koja raste na oštećenoj brezi, brezina čaga, porodica našeg sagovornikai pravi i vodu koja je delotvorna kod najtežih bolesti, a može da se pije i kao preventiva. Spremaju je tako što ovu gljivu prvo samelju, a potom je potope u mlaku vodu. Kada odstoji određeni period u njoj, procede je i voda jespremna.
Vredno sakupljaju i gljivu sunčanicu, lisičarku, vrganj. U jelovoj šumi pronalaze i takozvani beli vrganj koji ima jaču nutritivnu vrednost od onih koji rastu u hrastovoj i zbog toga je veoma tražen na tržištu. Sa svojim proizvodima Dragan je obišao skoro sve sajmove u Srbiji. Kaže da se zadovoljan vraćao kući, jer je širokim asortimanom uspevao da pridobije nove kupce. Iz tog razloga trudi se da svake godine napravi neki nov proizvod.
Ništa ne prepuštaju slučaju na svojim plantažama ribizle, smokve i aronije padinama Čemernika. Žele i da napreduju tehnološki i svoje zasade obrađuju mnogo savremenijim mašinama. Pomoć resornog ministarstva bi im u smislu obezbeđivanja ovih mašina pod povoljnim uslovima dobrodošla.
"Mnogi kupci često od nas traže da im isporučimo količinu od nekoliko tona. Zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta to ne možemo da uradimo", kaže ovaj proizvođač.
Smatra da bi udruživanjem proizvođača i prerađivača moglo da se pozitivno odgovori na ovakve i slične zahteve. Tada bi, kaže on, moglo da se razmišlja i o nastupu na tržištu sa nekim zajedničkim proizvodom, a potom i o izvozu. U toj priči, prema njegovim rečima, veliku ulogu bi mogli da odigraju predstavnici lokalnih samouprava i opština.
Tagovi
Autorka
