• Izvoz
  • 10.08.2015. 16:00

Srpski izvoz u Rusiju opao za petinu

Rast izvoza u Rusiju beleži se jedino kod srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali je i on ispod očekivanog

Foto: depositphotos.com
  • 19
  • 1
  • 0

Srbija je u prethodnih godinu dana izvezla za petinu manje proizvoda u Rusiju, a očekivalo se upravo suprotno, da će zbog trgovinskog embarga između Rusije i EU, koji je stupio na snagu prošlog leta, to istočno tržište biti velika izvozna šansa.

Rusko tržište izuzetno je zahtevno

Rast izvoza u Rusiju beleži se jedino kod srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali je i on ispod očekivanog. Stručnjaci smatraju da je Srbija ipak iskoristila šanse u skladu sa svojim mogućnostima, ali za značajniji proboj na zahtevno rusko tržište, dodaju, mora mnogo toga tek da savlada. Pad izvoza od 19 odsto koji je, prema podacima Ministarstva trgovine i telekomunikacija, zabeležen od 1. jula 2014 do kraja juna ove godine, u odnosu na isti period samo godinu dana ranije, ne znači, međutim, da je došlo do smanjenja svih izvoznih grana.

Izvoz poljoprivrede raste, industrije pada

"Porastao je izvoz poljoprivrede, ali je industrija zabeležila pad", precizira Tanjugu pomoćnica ministra trgovine Maja Mandrapa Gašić. Ona navodi da je od 1. jula 2014. godine do kraja juna ove godine na rusko trzište izvezeno robe u vrednosti od 866 miliona dolara, dok je u istom periodu, koji je prethodio sankcijama godinu dana ranije, izvezeno robe od 1,069 milijardi dolara. Srpska poljoprivreda je od započinjanja "trgovinskog rata" između Rusije i EU uspela da poveća izvoz u Rusiju za 40 odsto u odnosu na period 1. jul 2013. godine - kraj juna 2014. godine. "Iako na prvi pogled ti rezultati deluju dosta dobro, oni su ispod očekivanja naših proizvođača i izvoznika prošle godine u ovo vreme", ističe ona.

Postoji naročita tražnja za određenim proizvodima

Mandrapa Gašić, međutim, dodaje da je trend rasta izvoza poljoprivrede nastavljen i u prvoj polovini ove godine, te da je on za pet posto veći nego u istom periodu lane. "Naročito su traženi određeni poljoprivredni proizvodi, pre svega neke sorte voća, smrznute polutke od svinja, pasulj, stočna hrana", dodaje ona. Dobar primer kompanije koja je uspela da iskoristi ovaj embargo je "Zlatiborac" koja, kako ističu, beleži kontinuiran rast prodaje proizvoda na ruskom tržištu. Generalni direktor "Zlatiborca" Dušan Knežević kaže da je taj rast posebno bio izražen u drugoj polovini prošle godine kada je iznosio do 300 posto. "Prepoznali smo, naravno, taj trend naglog rasta kao reakciju ruskog tržišta na uvedene sankcije Rusije prema EU i on je trajao oko pola godine, dok mesta proizvođača iz EU na policama ruskih marketa nisu počeli da preuzimaju proizvođači iz zemalja van EU", objašnjava Knežević Tanjugu. Pored toga, Knežević ističe da je isforsirana i ojačana ponuda domaćih proizvođača što je ponovo uspostavilo tržišnu ravnotežu.

Srbija je u izvozu hrane napravila veliki iskorak

Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da je Srbija iskoristila šansu za izvoz u Rusiju onoliko koliko su joj dozvoljavale mogućnosti i organizacione sposobnosti. Srbija je, kada je reč o izvozu hrane u Rusiju, za poslednje tri četiri godine napravila veliki iskorak, i povećala njegovu vrednost sa 80 miliona na 300 miliona dolara, kazao je Prostran. "Kada se postavi pitanje - da li smo iskoristili šansu, odgovor je jesmo, iskoristili smo je i napravili odgovarajući pomak. Nemamo velikih kapaciteta, tu se nije mogao očekivati neki spektakularni izvoz", tvrdi Prostran. Kako je objasnio, Srbija ima ograničenje u količinama, kvalitetu i organizaciju celog posla. "Tržište Rusije postaje sve zahtevnije, strožije i kontrolisanije, od kvaliteta do eventualnih prevara", istakao je Prostran, dodajući da mora mnogo toga da se savlada kada je u pitanju to tržište.

Foto: depositphotos.com;eskstock@gmail.com


Izvori

Tanjug


Tagovi

Milan Prostran Izvoz hrane Rusko tržište Dušan Knežević EU Maja Mandrapa Gašić Poljoprivredni proizvodi

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi