U kojoj meri mediji utiču na razvoj prehrambenih navika?

Nemoguće je danas zamisliti život bez medija, oni su deo svakodnevice, a poruke koje se šalju preko njih značajno utiču na donošenje odluke o kupovini.

Zbog velike izloženosti, a samim tim i velikoj količini informacija, važno je biti medijski pismen.

Postavlja se pitanje kako se boriti protiv potencijalno negativnog uticaja televizije i društvenih mreža koja u većem obimu promovišu nepravilnu ishranu kroz rafinisane proizvode sa visokim sadržajem šećera i/ili masti i tako utiču i na stvaranje prehrambenih navika.

“Mlađe generacije se u preko 90 odsto slučajeva oslanjaju na elektronske medije odnosno internet i društvene mreže kada se informišu o hrani, ishrani, vežbanju i zdravlju“, kaže za foodfacts.news prof. dr nauka Ines Banjari s osječkog Prehrambeno - tehnološkog fakulteta.

Sertifikovani nutricionisti nisu stručne osobe

Kako navodi, dobra stvar je sloboda govora, ali sa druge strane, nema apsolutno nikakve kontrole u kontekstu toga ko objavljuje određene informacije odnosno osobe koje objavljuju dezinformacije vrlo retko snose posledice za svoje postupke.

Dodaje da se danas gotovo svako ko jede smatra prozvanim i kompetentnim da daje savete u pogledu hrane i ishrane, ali čemu onda služe stručnjaci u tom području?

Ako pogledate društvene mreže, ističe, udeo osoba koje jasno navedu svoje obrazovanje je manji od 10 odsto.

“Kurs ne može biti zamena za fakultetsko obrazovanje već samo dopuna primarnoj kvalifikaciji“, poručuje ova profesorka Banjari.

Prema njenim rečima, jednako kako se neko ko je diplomirao nutricionizam neće upustiti u davanje saveta o šišanju ili promeni ulja u automobilu, tako bi trebalo postupati i ljudi koji su završili kurs za nutricionizam.

“Samoprozvani stručnjaci koji se na društvenim mrežama deklarišu kao sertifikovani treneri ili nutricionisti nisu stručne osobe kojima bi trebalo da verujete kada su u pitanju objave i saveti o hrani i ishrani“, zaključuje naša sagovornica.

Reklame imaju najveći uticaj na decu

Iz nutricionističkog savetovališta Victualis, mag. nutr. Eleonora Jažić mišljenja je da unazad nekoliko godina postoji pozitivan pomak u povećanju medijskog sadržaja koji promoviše zdravije prehrambene navike kroz različite edukativne kampanje, emisije i reklame, no još uvek ima mnogo prostora za napredak.

“Naučno je dokazano da mediji imaju značajan uticaj na razvoj prehrambenih navika kod ljudi, naročito kod dece“, kaže Jažić.

Dodaje da su ona često izložena reklamama koje promovišu visokoenergetske i nutritivno siromašne proizvode i da su osmišljene upravo na način da ih privuku korišćenjem jarkih boja, omiljenih likova i animacija.

Kako pojašnjava, deca izložena takvim reklamama češće traže i konzumiraju hranu siromašnu hranljivim materijama, a bogatu rafinisanim ugljenohidratima.

“Posledice takve izloženosti povećan su rizik od gojaznosti i povezanih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti te psihosocijalne poteškoće“, navodi ova nutricionistkinja.

Razvoj dobrih prehrambenih navika, tvrdi, u ranoj dobi je od izuzetne važnosti jer se one često prenose u odraslo doba.

Deca ne prepoznaju manipulativne tehnike u reklamama i nisu svesna negativnih posledica konzumacije takvih proizvoda.

Čim pređu određenu dob prestaju da gledaju dečje programe, prelaze na one namenjene odraslima i tada su izloženi raznoraznim reklamama.

“Stoga je vrlo važno ograničiti im boravak ispred ekrana i pratiti šta gledaju, kao i razvijati medijsku pismenost i kritičko mišljenje kod dece te ih edukovati o pravilnoj ishrani“, poručuje naša sagovornica.