• Uvoz hrane
  • 11.01.2020. 10:00

Uvoz hleba u Srbiji udvostručen u poslednjih godinu dana

Uvoz hleba i pekarskih proizvoda u Srbiju dva puta je uvećan u poslednjih godinu dana, a smrznute polugotove vekne i peciva najviše se uvoze iz Rumunije i Nemačke.

Foto: Depositphotos/zurijeta
  • 953
  • 1.156
  • 0

U toku 2018. uvoz ovih proizvoda iz inostranstva u našu zemlju iznosio je novčanu vrednost od 3,1 milion evra, dok je u toku prošle godine i više nego udvostručen i uvezeno je oko 6.000 tona svežeg hleba, peciva i tosta što je koštalo 6,8 miliona evra.

Prema nezvaničnim saznanjima Politike, vekne su u najvećoj meri uvezene iz Rumunije, Nemačke, Bugarske i Hrvatske, a podsetimo da je pre nekoliko dana objavljeno da je Hrvatska, od trenutka ulaska u Evropsku uniju (EU) povećala uvoz hleba na svoju teritoriju.

Mnogi potrošači ne znaju da je hleb u pekarama zapravo uvezen

Mnogi kupci nisu upoznati sa tom činjenicom da vruć hleb koji kupuju u pekarama zapravo nije proizveden u Srbiji, već je smrznut stigao iz drugih zemalja, a u domaćim pekarama je samo dopečen, a plasira se potrošačima kao svež.

Hlebom se, kako piše Politika, trguje na globalnom nivou. Na sajtu Alibabe postoji dosta oglasa u kojima se navodi da se prodaju smrznuti hleb i pecivo od različitih vrsta brašna. Kinezi, pored toga što na ovaj način prodaju polugotove proizvode, takođe plasiraju na tržište i zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene ovih proizvoda na internet sajtovima se razlikuju, te se baget iz Perua može kupiti za oko dva dolara po kilogramu, ali količina pri poručivanju mora biti minimum jedan brodski kontejner na dnevnom nivou. Preko sajta Alibaba pomenuti proizvodi najčešće odlaze kupcima iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.

"Parbejking" - odnosno priprema hleba i peciva tako da ti proizvodi budu delimično pečeni, a nakon toga zamrznuti i spremni za transport bilo gde postaje sve zastupljenija tehnika u pekarskom svetu. Korist imaju i proizvođači i trgovci. Polupečeni proizvodi mogu ovako da se plasiraju dalekim tržištima, dok otkupljivači svojim potrošačima plasiraju dopečen hleb koji je istog kvaliteta kao i sveže pripremljen. Takođe, trgovci više ne moraju da izdvajaju novac za dodatnu radnu snagu, odnosno visokokvalifikovane pekare jer i sam prodavac može da dopeče hleb. S obzirom na to da je potrebno da polupripremljene proizvode samo stavi u peć i kada budu ispečeni postavi ih na policu u pekari. Trgovci na taj način ne moraju da imaju specijalizovanu opremu za pečenje i pripremu pekarskih proizvoda kao ranije, već samo peć, čime se dosta štedi.

Na Staroj planini pravi se hleb na način star 7.000 godina

Poljska dominira u Evropi po izvozu hleba

Iako se dopečeni hleb po ukusu ne može meriti sa domaćim, u svetu ne postoji država koja ne uvozi pekarske proizvode. Do 2016. godine izvoz ovih proizvoda bio je u novčanoj vrednosti od oko 30 milijardi dolara, a kako navodi specijalizovani portal za tržište i maloprodaju "Biz komjuniti" sada se hleb i pekarski proizvodi najviše uvoze u SAD-u, Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Pre nekoliko godina, prema pisanju evropskih medija, Poljska je počela da izvozi vrednosno više hleba nego alkoholnih pića. Ova država jedna je od najuspešnijih izvoznika hleba u Evropi, najviše zbog načina proizvodnje. Hleb i pekarski proizvodi prave se po starim receptima i od različitih vrsta brašna, a poljski pekari najviše izvoze smrznuti hleb upravo zbog činjenice da se može dugo čuvati.


Izvori

Politika


Tagovi

Hleb i pekarski proizvodi Uvoz Uvoz hrane Cena hleba Srbija


Autorka

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.