Za najbolju pršutu potrebno je iskustvo, ali i dobra klanica

Ovogodišnji Sajam suvomesnatih proizvoda "Pršutijada", 22. po redu, okupio je devet izlagača i brojne proizvođače drugih domaćih proizvoda. Petar Šopalović (34), najbolji proizvođač goveđe pršute, kaže da se ovim poslom bavi od kada zna za sebe. On i brat sa svojim porodicama su treća generacija Šopalovića koja nastavlja porizvodnju suvomesnatih proizvoda na tradicionalni način.

"U kući radimo brat, snaja, otac, majka i ja. Prija mi ova nagrada, jer je ovde sva goveđa pršuta izvrsna, a neka mora biti najbolja. Najteže je naći dobru sirovinu, ali mi radimo sa jednom klanicom koja stvarno ima izuzetno dobra grla", rekao je Šopalović.

Dvomesečni proces

Da bi goveđa pršuta bila dobrog kvaliteta potrebno je imati iskustva.

"Stoka mora da bude debela, da se posle obrade meso lepo usoli i, najvažnije, da se osuši. Taj proces, od početka soljenja do finalnog proizvoda, traje dva meseca."

Inače, Šopalovićima ovo nije prvi priznanje za suhomesnate proizvode. I prošle godine su dobili nagradu na najbolju goveđu pršutu.

U soli 15 dana

Dobar znalac obrade ovčije stelje Mirko Marić za Agroklub je rekao da se za njenu proizvodnju koristi starija ovca.

"Najbolja stelja je od starije ovce i to teške do 50 kg. Kada se ovca zakolje izvade se rebra, a onda raširi celo telo i poprečno se ređaju gredice od lijeske. Onda se usoli i u soli stoji nekih 15 dana, a onda se kači na sušenje", kaže Mirko.

Pored raznih suvih mesnih đakonija bili su i štandovi sa proizvođačima meda. Na štandu Dragana Kolakovića iz Čajetine, kako kaže, bilo je potpuno nekih novih proizvoda za koje se još ne zna u Srbiji.

"Supruga i ja smo počeli da pravimo liofilizovani med. Tu je 95 odsto livdaskog meda i pet odsto sušenog limuna, ili maline, ili borovnice. Probali smo sa običnim limunom da napravimo, ali med se razvodni, dođe kao kaša, kao voda, i nije moglo da stoji duže od dva meseca. A sa sušenim limunom može beskonačno da traje. Pored toga imamo liker, koji pravimo od vina i sa brusnicima i jednom ruskom voćkom koja se zove pasji trn", kaže Marić.

Najbolji doručak - kačamak

Veliku pažnju su privukli profesor kuvarstva i njegova dva učenika iz Ugostiteljsko turističke škole u Čajetini. Oni su kuvali kačamak za posetioce sajma.

"Ovo je idealan doručak, a za njega su potrebni voda, mast ili ulje i brašno od kukuruza osmaka. Prvo pustimo da dobro provri voda i ulje, a onda postepeno dodajemo brašno. Masa mora da bude malo ređa da bi se kukuruz skuvao, a masa se posle polako stegne. Služi se sa mlečnim proizvodima, sirom i kajmak, a može i sa pršutom", kaže profesor kuvarstva Miroljub Mitrašinović.

Na ovogodišnjem sajmu cene nisu bile baš sajamske. Goveđa pršuta je od 2.800 do 3.000 dinara, svinjska pršuta 1.800 dinara, ovčija stelja 2.500 dinara, čvarci, slanina i kobasica od 1.300 do 1.600 dinara.

Akcionarska društva

Inače, manifestaciju je otvorio predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović. On je najavio neke novine za srpskog poljoprivrednog proizvođača.

"Cilj nam je da ovakve manifestacije zažive, da se malo unaprede, da pomognemo našim poizvođačimada ostanu na ovim predelima. Naš Eko Agrar će vrlo brzo da preraste, kako je i prvobitno bilo zamišljeno, u Agro biznis centar. Mi hoćemo da organizujemo naše poljoprivredne proizvođače da se udružuju principu akcionarskih društava", rekao je Stamatović.