Zašto meso, hleb ili salata u prodavnici izgledaju svežije nego kod kuće?

Svi znamo da u prodavnicu ne treba ići gladan jer su u gladi velike oči. Pa se onda iz kupovine namirnica za to veče, vratimo sa nekoliko vrsta sireva, narezaka i ostale hrane koja bi nam bila dovoljna za dve nedelje. 

Ipak, možda je manje poznato koliko osvetljenje i boja ambalaže utiču na odluke kupaca, posebno kada je u pitanju hrana. I to sveža. Jer, svi želimo da zelena salata bude zaista zelena, da sveže meso bude crveno, a limuni zrelo žuti. 

Ne izgleda isto u prodavnici i kod kuće

Nije vam se sigurno jednom dogodilo da ste tek kod kuće primetili da je komad svežeg mesa koji ste malopre kupili u prodavnici, u kojoj je izgledao kao da je životinja skoro zaklana, a meso isečeno tik pred stavljanje u rashladnu vitrinu, zapravo bledo. 

Ili da jedra, zelena salata zapravo kod kuće ima požutele listove, a limuni su više zelenkasti nego žuti. 

Trik je u osvetljenju i boji pakovanja. 

Munkerova iluzija i Kelvini 

Zato se narandže, mandarine ili crveni grejp uvek pakuju u crvene mrežice koje odvlače pažnju i voću daju crvenkasti ton zbog čega izgledaju zrelo. Limun i žuti grejp zbog toga je u žutim mrežicama. Žuti crveni luk zbog toga će biti u žutoj mrežici, a crveni ili ljubičasti u crvenoj. U ovom slučaju u pitanju je pojava nazvana Munkerova iluzija gde se istom bojom mrežice i voća povećava intenzitet boje voća. U slučaju da su limuni pakovani u narandžastu mrežicu, naš bi ih mozak video kao narandžaste. 

Kada je reč o osvetljenju u rashladnim vitrinama, radi se o temperaturi boje, odnosno o različitim nijansama belog svetla (hladno, neutralno i toplo). Ipak, ima i onih trgovaca koji će koristiti i obojeno svetlo, kao što je crveno, plavo ili zeleno. 

Temperatura boje izražava se u jedinicama za temperaturu zvanim Kelvin (K). Što je veća temperatura, svetlost je belja tj. "hladnija", čak naginje prema plavkastoj i koristi se, na primer, u vitrinama sa ribom. Što je niža vrednost Kelvina, to je svetlost toplija, crvenkastija i koristi se u vitrinama sa svežim mesom pa mu naglašava svežinu. Zbog toga odresci, mleveno meso ili suvo meso izgledaju privlačnije. 

Ni odeljak prodavnice sa pekarskim proizvodima, sirom i kolačima nije lišen pažljivo odabranog osvetljenja. Za sir koristi se malo toplo svetlo što podstiče apetit kupaca. Isto je osvetljenje odgovarajuće za hleb. 

Osvetljenje u rashladnim vitrinama sa zelenim povrćem hladnije je, pod kojim salata sa žućkastim ivicama listova izgleda sveže. 

Neuromarketing - nova grana marketinga

Ovo su samo neki od trikova koje koriste trgovci kako bi primamili kupce. Osim vizuelnih mamaca, tu su i auditivni koje primamo čulom sluha ili olfaktorni koje primamo čulom mirisa. 

Kako bi što bolje doprli do kupaca i njihovih odluka o kupovini, već nekoliko godina postoji grana koja istražuje navike potrošača, a zove se neuromarketing. 

Sigurno ste primetili kako je muzika u velikim tržnim centrima prijatna, opuštajuća jer oni žele upravo to - opustiti vas, stvoriti udobnost kako biste što više kupovali. Pred kraj radnog vremena, muzika se ubrzava da biste podsvesno požurili kući. Izbor muzike čak može uticati na to hoćete li se odlučiti, na primer, za italijansko ili francusko vino. 

Kada je reč o mirisima, radi se o posebnoj kategoriji. Istraživanja su pokazala kako je 75% emocija uzrokovano mirisom, navodi Neurosciencemarketing. Tako u njuorškom supermarketu Net Cost, koriste mirise čokolade i svežeg hleba koji se ispuštaju kroz vazdušni sistem marketa i to u onim delovima gde se prodaju peciva i kolači. 

O svim ovim metodama kao i strategiji emocionalnog odnosa sa potrošačem, u svojim knjigama piše danski autor, Martin Lindstrom, a njegove najpoznatije knjige su Buyology - Istine i laži o tome zašto kupujemo i Brand Sense - Revolucija brendinga putem čula. 

Zato, sledeći put kada ne znate objasniti zašto ste nešto kupili, moraćete duboko zaviriti u svoju podsvest jer svako zašto ima svoje zato.