Azot u đubrenju soje - važna određena količina u samom startu

U današnje vreme mnogi naučni radnici smatraju da se zasigurno 70 odsto azota potrebe soje za normalan rast i razvoj obezbeđuje sa sposobnošću same biljke da ga fiksira iz vazduha. Naravno ostali deo od nekih 30 odsto mora se nadoknaditi putem meliorativnog đubrenja.

Moramo naglasiti da od ukupne količine usvojenog azotofiksacijom 70-80 odsto iskoristi biljka za svoj rasti i razvoj dok preostali deo do 100 odsto koriste kvržične bakterije za svoju životnu aktivnost, objašnjava stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Šabac Darko Simić.

Najvažniji element potreban u početnim fazama rasta i razvoja

Iz ovoga proizilazi da je pogrešno mišljenje kako se soja može gajiti bez đubrenja. Dakle, da bi se dobili prinosi koji opravdavaju njihovo gajenje, mora se đubriti u kombinacijama startnih đubriva gde je prisutna i određena količina azota. Bitno je naglasiti da u početnim fazama rasta i razvoja je najpotrebnija količina ovog elementa od nekih 30 odsto od njenih potreba, dok će ostalu količinu nadoknađivati pravilno razvijene kvržične bakterije na samom korenu biljke.

Kako bi pravilno formirali ove bakterije, moramo naglasiti da se zaražavanje njenim sojevima mora odvijati bez direktnih uticaja ultaljubičastih zraka iz razloga fotolabilnosti, te bi se pod uticajem svetlosti izostavilo pravilno formiranje kvržičnih bakterija, a samim tim bi soja morala dodatno biti nahranjena mineralnim oblicima azota kako ne bi došlo do podbačaju u rodu, naglašava Simić.

Kreće setva soje - pripremite tlo na vreme

Kako smo ranije pisali, na plodnijim zemljištima đubrenje se obavlja na osnovi 30 - 60 kg/ha azota, 60 - 90 kg/ha fosfora i 40 – 60 kg/ha kalijuma, uz napomenu da se 2/3 azota osiguravaju pravilnom bakterizacijom. Na manje plodnim, težim tlima đubri se na osnovi 60 - 100 kg/ha N, 90 - 120 kg/ha P i 100 - 120 kg/ha K. Soja povoljno reaguje na đubrenje stajnjakom zaoranim u jesen, pod zimsku brazdu.