Banat: Zalivni sistemi rade više od dve nedelje

Setva pšenice na području pet opština Srednjeg Banata završena je na 50.000 hektara. Toliko je bilo i predviđeno planom za ovu jesen. Međutim, u protekla tri meseca ovde je palo svega 50 litara kiše po kvadratnom metru, što su tri puta manje količine od uobičajenog proseka. Stručnjaci kažu da će to negativno uticati na konačan prinos.

Nedostaje između 150 i 200 litara kiše po metru kvadratnom

Poljoprivredno preduzeće Zlatica kraj Zrenjanina, zasejalo je pšenicu na 480 hektara, a ječam na 135 hektara. Zbog suše, zalivni sistemi rade više od dve nedelje. Kako je rekao za RTS direktor Dragan Vasić, ovakve suše ne pamti za 45 godina radnog staža: "Ovo je jedna od najsušnijih jeseni. U ovom trenutku sigurno nedostaje između 150 i 200 litara kiše po metru kvadratnom".

Bačka i Banat: Setva kasni zbog suše

Zalivni sistem važan, ali poskupljuje proizvodnju

Ove oranice pokazuju u čemu je važnost zalivnog sistema. Ječam je zasejan u optimalnom roku, ali je iznikao samo na površini koja se zaliva.

"Ovo definitivno nisu povoljni uslovi za pšenicu i ječam. Naime, usevi posejani u optimalnom roku još uvek nisu dobili dovoljnu količinu vlage, nisu počeli ni da klijaju, a kamoli da niču. Ulaskom u zimu, izostaće bokorenje - momenat pripreme pšenice za zimovanje i tada se mogu javiti različiti problemi. Postoji mogućnost izmrzavanja, a usevi koji ne uđu u fazu bokorenja u toj fazi biće na proleće, a samim može se očekivati i slabiji prinos", objašnjava ing. zaštite bilja Filip Darijević.

Zbog više cene nafte, dugotrajne suše i uključivanja zalivnih sistema, proizvođači ističu da će proizvodnja poskupeti i do 30%.