Drastična razlika u prinosu na osnovu đubrenja

Savremena, industrijska poljoprivreda, čiji je cilj proizvodnja visokih i stabilnih prinosa, u procesu proizvodnje oslanja se na veliku potrošnju agrohemikalija.

Iz godine u godinu, poljoprivrednici smanjuju potrošnju mineralnih đubriva, a uz to koriste sve jeftinije pesticide. Zato nije ni čudo što su nam prosečni prinosi sve manji.

Smanjena potrošnja mineralnih đubriva

Prema informacijama sa terena, od trgovaca repromaterijalom, samo u odnosu na lane, poljoprivrednici su smanjili potrošnju mineralnih đubriva za petinu. Niska cena ratarskih kultura, kao i besparica proizvođača glavni su razlozi za smanjenu upotrebu "veštaka".

U setvenoj strukturi ratara Nikole Kolesara u Kucuri, na 10 jutara su kukuruz, suncokret i pšenica. I on upotrebljava manje mineralnog đubriva."Pod kukuruz bacim 150 kg MAP-a. Pod pšenicu 100-150 kg AN-a. To je sve. Naši proizvodi su dosta jeftini, a đubrivo je skupo. Koristim i jeftinije pesticide. Kad se zaštita na vreme uradi i oni mogu da pomognu", kaže Kolesar. Razgovor u domu Kolesarovih i njihov pristup poljoprivredi, svakako je preovlađujući kada je reč o malim poljoprivrednicima kod nas.

Nekada novinar, narodni poslanik i pokrajinski sekretar za informisanje, a danas poljoprivrednik u Kucuri, Rafail Ruskovski obrađuje 10 svojih hektara i zakupljuje 100. Na osnovu razgovora sa brojnim trgovcima i organizatorima proizvodnje, tvrdi da se u našoj zemlji koristi samo trećina mineralnih đubriva neophodnih za poljoprivrednu proizvodnju.

Statistika ukazuje na to da u Srbiji poljoprivrednici po hektaru godišnje upotrebe od 80 do 120 kg mineralnog đubriva. Po tome zauzimamo poslednje mesto u Evropi. Ovaj trend smanjene primene đubriva počeo još 90-tih godina prošlog veka i nastavljen je do danas uz mala kolebanja. Najviše azotnih i NPK đubriva smo koristili 1985., čak milion i po tona, da bi za deset godina potrošnja pala na svega četvrt miliona tona. Danas je to svedeno na manje od pola miliona tona godišnje, što je svakako nedovoljno za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju.

Eksperimentom pokazao razlike u prinosu

Ruskovski je napravio i svojevrsni eksperiment, koji je pokazao našoj ekipi. Izmerio je klip kukuruza sa neđubrenoj i optimalno đubrenoj njivi. I iz glave napravio svojevrsnu matematiku. "Imamo klip sa đubrene parcele koji je težak 387 grama i klip sa neđubrene koji je težak 232 grama. Troškovi su različiti samo u količini đubriva. Na đubrenoj parceli troškovi su povećani za 30.000 dinara. Prema mojoj računici, on će imati za najmanje 60.000 dinara više kukuruza po hektaru. A pošto imamo više od 1,2 miliona hektara pod kukuruzom, izračunajte koliko gube i zemljoradnici al ii država", kaže on.

U galeriji, na kraju teksta možete pogledati izgled useva, veličinu stabljike kukuruza, dužinu i težinu klipa sa đubrenih i neđubrenih parcela. Naravno, ovo je samo mali, amaterski pokušaj jednog proizvođača da se pokaže razlika u prinosu na osnovu đubrenja. Opšteprihvaćene podatke jedino može da da naša agronomska nauka.

Dodatno subvencionisati potrošnju mineralnog đubriva

Ali Ruskovski je otišao i korak dalje. Pisao je predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću sa kojim je kao poslanik delio skupštinske klupe sredinom 90-tin godina. Predložio mu je da država sledeće godine dodatno subvencioniše potrošnju mineralnog đubriva jer bi od toga koristi imali svi. "Da se napravi ozbiljna subvencija za mineralno đubrivo. Ona bi iznosila 25 dinara po jednom kilogramu. Za 500 kilograma po registrovanom hektaru. I da seljaci dobiju taj novac za na svom računu za sedam dana. Onda bi svaki kukuruz imao 3 i po metra u porastu i gotovo 400 g težine", konstatuje Ruskovski.

I za kraj, nije na odmet napomenuti da bi svakom đubrenju morala da predhodi agrohemijska analiza zemljišta. Određivanje pravih normi đubrenja na osnovu potrošenih i preostalih količina hraniva u zemljištu, kao i zahteva pojedinih kultura, jedan je od temelja uspešne biljne proizvodnje ali i zaštite agroekosistema.