Dubina setve ozimih žitarica

Pred nama je jesenja setva žitarica, a njen uspeh zavisi i od dubine na koju polažemo seme. Veličina zrna, biološka karakteristika sorte, kvalitet semenskog materijala, tip zemljišta, podešenost sejačice, vremenske prilike i dostupnost vode su ključni faktori koji je određuju. Što je seme krupnije veća je dubina, što je slučaj i sa rastresitom, peskovitom zemljom.

Ono mora imati pristup vodi, jer je usvaja, bubri i pokreću se enzimatski procesi klijanja i nicanja.

Rizike nose i preplitka i preduboka setva

U plitkim, površinskim slojevima zemljišta postoji opasnost da vlage neće biti dovoljno, zrno se isušuje, nicanje je neujednačeno ili izostaje. Više je izloženo atmosferskom uticaju i lako dostupno životinjama, pticama.

Koji rizik donosi suviše rana, a koji prekasna setva ozimih žitarica?

Kada je seme položeno preduboko ono može potrošiti svu svoju energiju nicanja. Moguće je da biljke niču duži vremenski period, odnosno niknu kasnije od istovremeno posejane parcele gde je dobro određena dubina setve. Kod takvih biljaka koren je slabije razvijen, osetljivije su na biljne bolesti i napad štetočina, slabije bokore ili nikako, a samim tim prinos je manji. U oba slučaja ne postiže se adekvatan broj biljka po metru kvadratnom.

Optimalna dubina setve

Za većinu žitarica optimalna dubina setve se kreće od dva do pet centimetara, ali je u praksi nešto veća. Na lakšim zemljištima veća je dubina, dok na težim sejemo pliće.

Optimalna setvena dubina za ozimu pšenicu je tri do pet centimetara, ječam tri do pet, raž dva do četiri, ovas tri do četiri, tritikale tri do četiri centimetara.

Uspešnost setve zavisi od podešenosti sejačice

Potrebno je pre setve proveriti apsolutnu masu. Pre setve podešava se sejačica na setvenu normu koja se izražava u kg/ha. Dopušteno je odstupanje do tri odsto. Jedno je šta piše u tabeli setvene norme, a drugo kako sejačica radi. To zavisi od konstrukcije same sejačice, podešenosti, starosti i od održavanja.