Duvan ima sigurno tržište

Proizvodnja duvana na nivou Republike najzastupljenija je u Vojvodini, u Sremu, gde zauzima značajne površine. Otkupna cena ove biljne vrste se nije menjala u poslednjih nekoliko godina. Stabilna cena i siguran plasman su najčešći razlozi zbog kojih se poljoprivrednici odlučuju za uzgoj ove biljne vrste, a među njima je i Branko Ostić iz Sremske Mitrovice.

Branko Ostić sa svojom porodiciom proizvodi duvan tek dve godine na površini 20 hektara. Proizvodni ciklus duvana je dugačak, a u berbi osim članova porodice Ostić učestvuje i 13 radnika.

Velika investicija i zahtevan posao

Proizvodnja duvana je zahtevan i nimalo lak posao, a iziskuje i velike investicije. Za pokretanje proizvodnje duvana Ostići su imali pomoć Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva AP Vojvodine i Opštine Sremska Mitrovica.

"Nema težeg posla od proizvodnje duvana. Velika su ulaganja u energente, infrastrukturu i radnu snagu. Pod infrastrukturom mislim pre svega na sušare kojih imamo šest. Njihova nabavka iznosila je oko 100.000 evra. Kao energent za sušenje koristimo pelet, čiji trošak iznosi oko 20.000 evra. Osim toga investicija u plastenike za proizvodnju rasada, sadilicu i prikolice iznosila je oko 20.000 evra, a značajni su izdaci i za radnu snagu kao i dodatni troškovi u visini 20.000 evra", kaže Branko.

Uprkos činjenici da proizvodnja duvana zahteva velika ulaganja, kako za sredstava tako i rad, osnovni razlog zbog kojeg se porodica Ostić odlučila za proizvodnju je siguran plasman u kooperaciji sa otkupljivačima. "U proizvodnji duvana tržište je zagarantovano, sve što proizvedemo bude otkupljeno. Najmanji je rizik. Na tržište se ne može ući bez ugovora s otkupljivačem. Samim tim, proizvođač zna da i otkupljivač ima interes da proizvodnja bude uspešna", smatra Branko.

Prosečan prinos osušenog duvana po hektaru je između dve i tri tone. Procesom sušenja svež list duvana smanji masu u velikoj meri od prvobitne. Otkupna cena duvana u proteklom periodu nije imala veća pomeranja, a određena je po klasama kvaliteta. Tako se prva klasa plaća 2,2 evra po kilogramu, a šesta 0,8 evra po kilogramu. U proizvodnji je, kako kaže Branko, vrlo teško postići da celokupan prinos bude u prvoj klasi.

Ukinute subvencije

Kao najveći nedostatak proivzodnje duvana naš sagovornik naglašava to što su subvencije ukinute. To srpski duvan svrstava među najskuplje u svetu. "U Mađarskoj uslov za subvencije je da je prinos najmanje od 2,1t/ha.U Srbiji su subvencije za proizvodnju duvana ukinute. Kada bi država samo jedan dinar izdvajala od prodate paklice cigareta za proivzođača, mnogo bi bilo lakše", kaže Ostić.

Foto: Branko Ostić