Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, svi korisnici državnih njiva moraju obavezno da poseduju "knjigu polja". Njenim vođenjem obezbeđuje se poštovanje principa sledljivosti u gajenju svake biljne vrste, praćenje ekonomičnosti proizvodnje, osiguranje plasmana robe na domaćem i stranom tržištu. Sada je došlo vreme da papir ustupi mesto kompjuteru.
Ono što je budućnost kod nas i u drugim zemljama je primena informacionih tehnologija specijalizovanih za poljoprivredu. Kada je reč o zemljoradničkim zadrugama i zadrugarima tu se ne misli samo na baze podataka koje sadrže sve informacije o njima.
Vođenje matične "knjige polja" je zakonska obaveza za sve korisnike državnog poljoprivrednog zemljišta, a budućnost je takva da će ona morati da bude u elektronskom obliku, kaže Petar Radić iz Zadružnog saveza Vojvodine.
"Ono što prati svaku poljoprivrednu proizvodnju je vođenje knjige radnih naloga. To znači da se iz dana u dan unosi sve šta se na svakoj parceli radilo, ko je radio, kojom mašinom, koje seme je posejano, koja zaštitna sredstva su upotrebljavana. Kasnije bi se vrlo lako mogla unazad izvući knjiga polja za određenu proizvodnu godinu i za svaku parcelu. To je drugi način na osnovu kojeg će se jasno videti istorijat biljne proizvodnje na svakoj parceli", objašnjava Radić.
Radić je dodao da ZSV planira da zadrugama ponudi softversko rešenje ističući da je ono proizvod domaće pameti.
"Sada nameravamo da u nekoliko mesta uradimo pilot projekte kako bi ljudi videli da je vođenje elektronske knjige polja vrlo jednostavno. Ono je prijemčivo i ljudima koji ne poseduju kompjutersku pismenost. Sa nekoliko "klikova" dobija se knjiga radnih naloga i knjiga zadrugara. Procedura je veoma pojednostavljena i odnosi se na osnovne stvari", kaže naš sagovornik.
Softver pruža različite mogućnosti. Pomoću njega može se čak pratiti i položaj kombajna ili traktora opremljenih GPS navigacijom. Takođe, može se videti kuda je prskalica ili sejalica prolazila. To su novije tehnologije koje ovakvi softverski paketi omogućavaju.
Globalno gledano, broj ljudi na našoj planeti je sve veći, novih obradivih površina sve je manje, klimatske promene su sve uočljivije, zagađenost planete je sve veća, a potreba za zdravom hranom i profitabilnošću agrarnog biznisa je sve izraženija. Jasno je da se ubuduće ništa neće moći raditi bez primene novih tehnologija. Kompanija Greensoft iz Novog Sada samo je delić velikog ekološkog sistema koji se zove Agrifood i Agro IT business, reči su Zvezdana Žarića, direktora te kompanije.
Zemljoradnik je okrenut prirodi i samim tim spada u specifičnu grupu ljudi kada je reč o upotrebi informacionih tehnologija. On je oprezan jer su ga različiti problemi vrebali sa svih strana - od zakonodavaca, preko nakupaca, pa do otkupljivača. Karakteriše ga izvesna doza nepoverljivosti.
Ipak, od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, njih 67.000 su korisnici elektronskih bankarskih usluga, 99% njih ima mobilne telefone koji spadaju u grupu takozvanih smartfona, imaju vezu sa internetom i koriste razne poljoprivredne aplikacije. To su dobri preduslovi da se proširi prisustvo informacionih tehnologija u ovoj grani privrede.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
