Gaženje biljaka dovodi do otpornosti i većeg roda

Biljke su kompleksni organizmi čije tajne još uvek otkrivamo. Znamo da reaguju na nadražaje iz okoline. Stres koji izazivaju dodirivanje, savijanje i gaženje utiče na njihov rast i razvoj.

Japanski uzgajivači već vekovima koriste tehniku mugifumi koja predstavlja gaženje ozime pšenice i ječma. Frontiersin prenosi da se ova stara tehnika primenjivala kako bi se sprečio vretenasti rast i poleganje, ojačao koren, ostvarilo bolje bokorenje, skratila visina stabljike, povećala dužinu klasa i uvećao prinos.

Na malim površinama proizvođači i njihove porodice i komšije gaze mlade biljke, a na velikim prelazi traktor sa valjkom preko njih. Tako je moguće povećanje prinosa žitarica i ublažavanje nestašice hrane širom sveta bez upotrebe velike količine đubriva, čija proizvodnja i upotreba povećavaju opterećenje životne sredine.

Ova tehnika, gaženje i trljanje, se može primenjivati i na usevima povrća koji će tako biti otporniji na mraz i pojavu oboljenja.

Rešena genetska misterija

Nova studija objavljena u Science Advances ispitala je složene mreže regulacije koje utiču na to kako se odbrana biljke jača spoljnim uticajima. Naučnici sa Univerziteta Lund u Švedskoj su pronašli genetske ključeve koji objašnjavaju kako biljke tako snažno reaguju na mehaničke nadražaje. Ova genetska misterija je stara 30 godina, ali do sada nije bilo objašnjenja. Otkriće ovog mehanizma moglo bi pomoći u stvaranju većih prinosa i poboljšane otpornosti na stres u usevima budućnosti.

Biljke snažno reaguju na mehaničke nadražaje od ljudskog dodira, oštrice noža, životinja, vetra i kiše. Ovi spoljni faktori dovode do brzog aktiviranja molekularnog odbrambenog sistema biljke, što zauzvrat može doprineti da postanu otpornije i kasnije cvetaju.

Četkali su biljke

"Izložili smo biljku talijin uročnjak (Arabidopsis thaliana) mekom četkanju, nakon čega su se aktivirale hiljade gena i oslobađali hormoni stresa. Zatim smo koristili genetski skrining kako bismo pronašli gene koji su odgovorni za ovaj proces", objašnjava naučnik biologije u Lund Univerzitetu Olivier Van Aken.

What happens when plants have stress reactions to touch: https://t.co/MlQnU7rk2h @ScienceAdvances #biology #plants #crops #agriculture pic.twitter.com/hrGPV6SQio

— Lund University (@lunduniversity) May 23, 2022

Biljni hormon jasmonska kiselina važan je posrednik u signalizaciji dodira, a deo je kompleksne mreže reakcija osetljivih na dodir. Stručnjaci su uspeli da identifikuju tri nova proteina koji igraju ključnu ulogu u ovoj reakciji biljaka, a potraga za novim putevima se nastavlja.

Van Aken proučava upravo mugifumi jer je puno skrivenih procesa kojima biljka reaguje na mehanički stimulans, a koji mogu dovesti do većih prinosa i poboljšane otpornosti useva na stres.

Valjanje za bolje nicanje semena - koristite više različitih sorti u tri grupe zrenja

"S obzirom na ekstremne vremenske uslove i infekcije patogenima do kojih dovode klimatske promene, od najveće je važnosti pronaći nove ekološki odgovorne načine za poboljšanje produktivnosti i otpornosti useva", zaključuje Van Aken.