Hibridna pšenica na našim poljima

Na tribini, koju je nedavno u Novom Sadu organizovalo udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus, a na kojoj je centralna tema bila pšenica, dr Nikola Hristov iz kompanije Chemical Agrosava govorio je na temu "Šta je to hibridna pšenica" kao i o njenim zahtevima u proizvodnji.

Karakteristično za hibridnu pšenicu u odnosu na konvencionalne sorte je da u proizvodnji iziskuje manju setvenu normu, ima bolje razvijen korenov sistem, veću lisnu površinu, intenzivniju fotosintezu, intenzivnije bokornje, a samim tim i veću broj klasova kao i broj zrna u klasu. Veća je i masa 1.000 zrna kao i prinos po hektaru.

Kako nastaje hibrid pšenice

Među proizvođačima još uvek postoji nedoumica šta je hibrid pšenice i kako nastaje, a neretko je da mnogi imaju predrasude da ovo seme ima veze s genetskim organizmima.

Dr Nikola Hristov je objasnio da hibrid pšenice nastaje ukrštanjem dve sorte pšenice, roditelja, formirajući F1 generaciju, to jest hibrid. S obzirom na to da kod pšenice nije slučaj, kao na primer kod kukuruza da su razdvojeni otac i maljka (metlica i svila), nego su prašnik i tučak, to jest muški i ženski polni organi u jednom cvetu, da bi se onemogućila samooplodanja mora se izvesti hemijski tretman biljke u određenoj fazi porasta. U odnosu na roditelje, nastala generacija F1 ima veću bujnost i snagu, a ostvaruje veći prinos 10 do 20%.

Karakteristike hibrida pšenice

Korenov sistem se znatno jače razvija, dublje prodire u zemljište i tako obezbeđuje bolje usvajanje vode i hraniva, a to ujedno znači da hibridna pšenica ima i veću tolerantnost na sušu. Bokorenje je intenzivnije. Uobičajeno je formiranje čak pet do osam sekundarnih stabala koji daju dobro razvijen klas. Hibridna pšenica ima duži klas u odnosu na konvencionalne sorte. Hibride pšenice odlikuje i stabilnost u klimatski lošijim uslovima, ali kako je kod nas hibridna pšenica zastupljena tek u poslednje dve godine kada su bili dobri uslovi proizvodnje, ova karakteristika se nije ispoljila.

Tehnologija proizvodnje

U proizvodnji hibridne pšenice, dr Nikola Hristov, od izuzetne važnosti napominje tehnologiju proizvodnje kako bi se u proizvodnji postigao maksimum. Gustina sklopa, odnosno norma setve hibridne pšenice se takođe razlikuje u odnosu na konvencionalne sorte. Naime, gustina je od 140 do 180 klijavih zrna po kvadratnom metru, što je oko 70 do 100 kilograma po hektaru. To jest za hektar je potrebno tri, do 3,5 setvenih jedinica.

Optimalni rok setve hibridne pšenice je prva polovina oktobra, odnosno do 20. oktobra. Tada je optimalna norma 140 do 160 klijavih zrna po kvadratnom metru. U kasnijim rokovima setve, posle 20. oktobra potrebno je normu povećati na 160 do 180 klijavih zrna.

Da bi se ostvario visok prinos, neophodno je da u zemljištu uvek mora biti dovoljne količine hraniva pristupačne biljci. Literarni podaci ukazuju da je za prinos 10 tona/hektaru biljci potrebno da bude na raspolaganju 150 do 220 kilograma azota, 100 do 150 kilograma fosfora i 120 do 180 kilograma kalijuma, a sve u zavisnosti od tipa zemljišta i plodnosti. Ove preporuke ne treba prihvatiti kao recept, napominje Nikola Hristov, već količinu hraniva treba odrediti na osnovu analize zemljišta i planiranog prinosa. Znatno bolji rezultati u proizvodnji se postižu i primenom đubriva s mikroelementima, sumpora, magnezijuma i kalcijuma.

Jedna od odlika hibrida pšenice jeste i tolerantnost na bolesti. Ipak, kako objašnjava Nikola Hristov, s obzirom na to da je hibridno seme poprilično skupo, a primena kompletne tehnologije proizvodnje iziskuje značajna materijalna ulganja, oni koji se odluče za proizvodnju hibridne pšenice neće moći sebi da priušte takav luksuz da rizikuju, te je primena dva tretmana hemijskim sredstvima zaštite minimalna tokom vegetacije.

Pakovanje 500.000 zrna

Kvalitetnija i ujednačena setva hibrida pšenice je obezbeđena i nanošenjem poroznog mirkro sloja na seme. Jedna vreća pakovanja hibridne pšenice ima 500.000 zrna, a seme se proizvodi u Evropskoj uniji.

Foto: bigstockphoto.com/Gajus