Hmelj se u Srbiji do pre 10 godina gajio na 1.500 hektara. Sada ga ima na svega 20 hektara. Za pet godina d.o.o. Petrovec hmelj bi mogao da proizvodi na 100 hektara, i organizuje proizvodnju kooperantima na 50 hektara. U svetu je nekada bilo oko 100.000 hektara pod hmeljarnicima, sada se oni prostiru na 50.000 do 60.000 hektara i i sa njih se dobija oko 111.000 tona aktivne komponente.
Bačka je naša najpoznatija hmeljarska oblast sa skoro 250 godina tradicije. U ovoj proizvodnji bilo je mnogo uspona i padova. Sada je Srbija na najnižim vrednostima - imamo svega oko 50 hektara pod hmeljarnicima, a nešto manje u gajenju.
Oni se nalaze u Bačkom Petrovcu, gde je razvoj hmeljarstva počeo odmah po završetku Drugog svetskog rata. Hmelj iz Srbije se izvozio u ceo svet, 1960. godine stizao je do Nju Jorka, Tokija i drugih svetskih metropola. Tada je hmeljarstvo kod nas doživelo svoj vrhunac.
Pre desetak godina, ova biljka je potpuno nestala sa vojvođanskih njiva. D.o.o. Petrovec je na 20 hektara sačuvalo konstrukciju, mehanizaciju i ono što je najvažnije, kadrove.
"Čekali smo momenat da se pojave neka bolja vremena. Pre nešto više od tri godine procenili smo da je u svetu povećana potražnja za hmeljom. Tada smo ponovo pokrenuli proizvodnju. Biljke smo razmnožavali pomoću rizoma i jedini smo u Srbiji koji to radimo. Pripremili smo zemljište uz adekvano đubrenje, stavili sistem zalivanja kap po kap i primenili punu agrotehniku. Hmelj izgleda odlično, uprkos ovogodišnjim žegama i suši", kaže Rastislav Struhar, direktor d.o.o. Petrovec.
Trend u svetu je da sigurnost hmeljarstvu daju unapred ugovoreni kupci. D.o.o. Petrovec ih nema, zbog malih količina, ali, mali kraft pivari iz Srbije iz ovog preduzeća uzimaju najveće količine hmelja. Deo je otišao u izvoz, u Hrvatsku i u Poljsku. U toku su dogovori sa slovačkim i mađarskim kraft pivarima, a razgovaralo se i sa BIP-om. Ovo preduzeće ima 30 hektara pod konstrukcijom, a planovi su da za dve, tri odine na celokupnoj površini bude zasnovana i proizvodnja.
"Realno je da d.o.o. Petrovec proširi proizvodnju na 100 hektara i još 50 koje bi radili kooperanti. Ali sa bankarima moramo sklopiti povoljne poslovi. Potreban nam je i uvoz nekih sada interesantnih sorti. Uz određeni tempo razmnožavanja postojećih sadnica, nivo od 100 hektara bio bi dostignut za pet godina. Ipak je najvažnije imati tržište. Ljudi iz ovog mesta, koji su svojevremeno uspešno gajili hmelj, ponovo bi se bavili ovom proizvodnjom. Bili su da se raspitaju da li mogu doći do sadnica. Dok naše preduzeće ne zadovolji svoje potrebe, sadnice neće davati nikom. Kada se to dogodi, davaće ih kooperantima. Organizovaće i proizvodnju na sitnijim posedima", kazao je Struhar.
Površine pod hmeljom i u svetu su gotovo prepolovljene sa oko 100.000 hektara na 50.000 do 60.000 hektara. Iz ovih hmeljarnika se dobija oko 111.000 tona aktivne komponente.
Podizanje hmeljarnika na jednom hektaru zemlje je prilično skupo. Naime, treba izdvojiti bezmalo 70.000 evra. Ukoliko se sadnica uvezu iz, na primer, Nemačke, zajedno sa prevozom košta šest evra. Za proizvodnju na jednom hektaru potrebno je 6.000 sadnica, a to je onda 36.000 evra. Za podizanje konstrukcije hmeljarnika treba izdvojiti još 30.000 evra.
Bačka je naša najpoznatija hmeljarska oblast
Trenutno su cene hmelja dobre. Sa ovom računicom potrebno je šest do sedam godina da se vrati uloženi novac. Prosečna cena hmelja kada se on prodaje na malo je 29 evra za kilogram. Sklapanje ugovora na duži rok smanjuje prodajnu cenu i ona tad iznosi 10 evra za kilogram ili nešto jeftinije. Kod ovakvih ugovora se dobija sigurnost plasmana, ali se gubi na ceni i kod velikih površina se smanjuje otkupna cena. Cilj velikih proizvođača hmelja je da imaju višegodišnje ugovore bez obzira na nižu otkupnu cenu, jer oni garantuju sigurnost.
Foto: Jasna Bajšanski
Tagovi
Autorka
