Hranivima do kvalitetnog prinosa

Lucerka je najvažnija krmna kultura, koja uspeva na plodnim i dubokim zemljištima, koja su i rastresita. Ovoj biljci odgovara zemlja sa pH 6,2-7,5, ali uz obavezne popravke, može da uspei i na kiselijim zemljištima. Podrinje se suočava sa problemom kiselosti zemljišta, piše Dušan Despotović za sajt Poljoprivredne stručne službe Srbije.

Obezbediti dovoljno hraniva

Kvalitetan prinos sena lucerke moguć je ukoliko se obezbedi dovoljna količina hranjivih materija iz mineralnih ili organskih hraniva.

"Lucerka sa prinosom od 10 t sena po ha u proseku iznese do 130 kg N, do 40 P2O5 i do 95 K2O i 140kg CaCO. U osnovnoj obradi, ili sa osnovnom obradom treba uneti 90-100kg P2O5, 80-120kg K2O i 50-60kgN", piše Despotović.

Ova kultura dobar deo azota obezbeđuje azotofiskacijom - simbiozom sa kvržičnim bakterijama na korenu. Zbog toga bi trebalo koristiti hraniva sa manjom formulacijom azota, a većom fosfora i kalijuma. Ovakva prihrana se obavlja pre početka vegetacije. Kada krene vegetacija, prihranjuje se nakon svakog otkosa, pod uslovom da nisu najavljene padavine.

Lucerka je dobar predusev za sve kulture, sem mahunarki. Na parceli se zadržava do pet godina i treba izbegavati gajenje u monokulturi.

I do pet otkosa

Lucerka se kod nas tradicionalno kosi četiri ili pet puta. U dobrim uslovima može da da najkvalitetniju kabastu stočnu hranu. Prosek je da u četiri otkosa bude i do 1.600 bala po hektaru.

"Prvi i drugi otkos su najbolji i najizdašniji, dok treći i četvrti jedva da pokriju troškove rada. Ako se računa prosečna godina sa do 1.600 bala po 25 kg, proizlazi da se u našim uslovima sa lucerišta spremi 40.000 kg svežeg lucerkinog sena. To je u granicama maksimalnog prinosa suvog sena naših vodećih sorti lucerke. Ukoliko se poseduje sistem za navodnjavanje, u tom slučaju lucerka će biti najisplatljivija kultura", stoji u Despotovićevom tekstu.

Foto: WikimediaImages / Pixabay