Hrtkovci: Lošiji prinos duvana

Berba duvana u regionu Srema polako se privodi kraju. Duvandžije čekaju prve mrazeve, kako bi taj posao završili, mada kako stvari stoje - kraj  proizvodnje biće i ranije. Kišno leto nije pogodovalo duvanu, pa su prinosi nešto lošiji u odnosu na prethodne godine. Ipak, to neće obeshrabriti dugododišnje proizvodjače da se i narednih godina opredele za ovu vrstu proizvodnje. Razloga za to ima. To su stabilnost proizvodnje, poznate otkupne cene i sigurno tržište.

Firme kreditiraju sve

Jedan od takvih je i Dragan Stevanović iz Hrtkovaca, koji se proizvodnjom duvana bavi od 2008. godine. Duvana ima zasađenog  na 14 jutara, odnosno osam hektara zemlje. Zastupljene su sorte brazil, mađarac i virdžinija. Dragan ne odustaje od duvana, bez obzira na to da li je godina lošija ili bolja, pošto, kako kaže, otkupne firme kreditiraju sve: "Firma nam daju sušaru, opremu, sadilice, plastenike, semena, herbicide, sredstva za radnike, energente i sve ostalo što je potrebno".

Neočekivano slabija sezona

Sezona proizvodnje duvana bliži se kraju, a već je izvesno da će sušenog duvana biti manje nego prošle godine

"Sezona i nije baš najbolja u odnosu na očekivanja. Dvomesečna kiša tokom leta nije prijala duvanu. Računam da ću imati prinos od 1.200 kilograma po jutru, odnosno blizu 17 tona na mojih 14 jutara. Sve će zavisiti kada će doći prvi pravi mraz. Do sad su bilo dva jutarnja mraza, ali su bili slabi. Prošla godina, iako sušna, bila je bolja, jer duvanu suša ne smeta, koliko mu smetaju obilne padavine. Njemu su potrebne samo dve kiše  i on je završio”, kaže Stevanović.

Potreba radna snaga tokom celog proizvodnog procesa

Podseća da proizvodnja duvana nije nimalo laka. Ima puno posla, ali se na kraju ipak sve isplati. Pripremu za rasad u plasteniku Stevanović je počeo u martu, gde je duvan bio dva meseca. U maju se biljke rasađuju na njivi, pa je opet potrebno da prođe dva meseca do prve berbe, koja potom traje od dva do tri meseca. Prva berba na njegovoj njivi počela je 20. jula. Tokom čitavog proizvodnog procesa potrebno je i dosta radne snage, što je u današnje vreme veliki problem.

“Sve je manje onih koji hoće da rade na njivi. Svi odoše u fabrike”, kaže Stevanović.

Zaštita postaje obavezna agrotehnička mera

Kada govori o proizvodnji duvana, Stevanović ističe da ranije nije morao da radi hemijsku zaštiti duvana, ali da poslednjih godina zaštita postaje obavezna agrotehnička mera.

"Prvo ga moraš čuvati od plamenjače, koja se javlja zbog velike vlage i kiše, a kasnije se mora paziti od lisne vaši. Svaki insekt hoće na duvan, čak sam čuo da i pčela ide na cvet. Nekada su duvan babe stavljale u ormare protiv moljaca, danas ga hoće lisne vaši, gusenice, martini, buba mare, mušica trips. Zato koristimo zaštitna sredstva, za koja se obraćamo tehnologu u firmi. Pošto sve izvozimo u Evropsku uniju, moramo se strogo pridržavati propisa koje nam daje tehnolog iz otkupne firme. Jednostavno, stranci prvo uzimaju uzorke, pa se ne isplati rizikovati i raditi na svoju ruku”, kaže Dragan Stevanović.

Pored zaštite, duvan se mora redovno okopavati, jer zaštita protiv širokolisnih trava nije moguća. Ipak Stevanović ističe da pored svog posla oko duvana njegova proizvodnja je isplativa, i za sada nema nameru da od nje odustane.