Kad će "leći" subvencije za šećernu repu koja je nedavno izvađena?

Iako se u Južnom Banatu prevashodno gaje kulture pogodnije za sušnije podneblje, "nađe" se i koja njiva sa šećernom repom. Ove godine njenim rodom su ratari manje - više zadovoljni. 

"Iskren da budem, šećernu repu nisam sejao poslednjih 20 godina. Poslednji put sam je imao 2003. godine, što je bilo prilično davno. Tek prošle godine sam odlučio da se opet vratim ovoj kulturi", priznao je Pavel Cicka iz Padine nedaleko Pančeva dodajući da su glavni razlog za proizvodnju repe bile "pristojnije subvencije" od strane države.

Privlačani podsticaji

Kako sam kaže, u njegovom selu nema mnogo proizvođača - svega petorica, a on je jedan o manjih. Na teritoriji ovog sela se ukupno gaji oko 70 ha šećerne repe.

"Ovogodišnjim rodom repe sam mogu reći, zadovoljan. Sveukupno sam zasejao oko pet hektara. Ako sam dobro proračunao - 4,7 ha", kaže naš sagovornik dodajući da se odlučio za sortu hurikejn.

Kada se odbije sva nečistoća, neto produkat njegovog roda je težio preko 24 vagona (preko 240 tona). Što se tiče prijava za subvencije, sve je bilo regulisano preko eAgrara. U praksi, to znači da kada ratari izvade repu, čeka se njena obrada i kada stigne obračun, isti se šalje putem eAgrara. Nakon toga, proizvođači čekaju isplatu na osnovu dobijenih podataka o čistoći.

"Ja sam lično dobio subvencije za pšenicu, kukuruz i repu ali to su one subvencije za gorivo. Međutim, onih dodatnih 35.000 din/ha za šećernu repu što je država obećala nisam dobio, niti je bilo kome od mojih kolega taj novac legao na račun", razočaran je Cicka dodajući da je godina za repu bila "ne baš sjajna", informišući tako naše čitaoce da je repa velikom broju proizvođača početkom januara još uvek bila u zemlji.

Račun firme u stečaju

Naš sagovornik ističe da se vađenje repe odužilo i više nego što je bilo planirano, pre svega zbog čestih kiša i blata. Primera radi, nekima je repa izvađena pre samo nedelju dana. Zbog obilnih kiša, u ovogodišnjem rodu ima dosta truleži.

Javljaju se problemi tokom vađenja šećerne repe

"Novca od dodatnih subvencija za repu za sada nema jer još uvek čekam obračun od repe koju sam predao. Nažalost, firma preko koje sam radio obračun je otišla u stečaj i ja zaista ne znam da li ćemo i kada ćemo uopšte dobiti obećanu isplatu", kaže padinski ratar dodajući da svi proizvođači iz ovog sela posluju sa tom firmom, te je "nervoza kod svih njih velika".

Isplata do kraja marta

Martin Dišpiter iz Padine je ove godine zasejao repu na nekih 6,5 ha. Sa te površine je uspeo da izvuče oko 29 vagona (290 tona) očišćenog proizvoda. Za razliku od našeg prethodnog sagovornika, Dišpiteru je šećerana odbila preko 30 odsto izvađene repe kao trulež i nečistoću. Od 42 vagona, šećerana je odbila 13, a ono što je ostalo nije dovoljno za dobijanje subvencija. Podsetimo, minimum je 50 tona po hektaru.

"Meni kao i ostalim proizvođačima je šećerana dosta odbijala od roda, zbog truleži koje je bilo svuda. Prema informacijama koje sam dobio od kolega, predaja dokumentacije i isplata pomenutih subvencija za šećernu repu bi trebalo da otpočne sada u februaru, a trajaće do kraja marta", informiše naše čitaoce Dišpiter dodajući da je otkupna cena repe za 2023. godinu bila 52 evro/t za čistu repu.

Za kraj, naš sagovornik napominje da je ova godina bila nešto specifičnija po principu isplate. Dakle, kako otkriva, u 2023. godini neka gazdinstva su preko eAgrara upisala šećernu repu u svoju setvenu strukturu zajedno sa ostalim kulturama, što je ušlo u evidenciju ministarstva za poljoprivredu, dok su neki proizvođači prijavili šećeranama samo površine koje imaju pod repom, te bi onda njima šećerana automatski isplatila novac na račun kada subvencije za repu budu legle. Dogovor između šećerana i ministarstva je takav, da će šećerane dati ministarstvu uvid u to ko je od proizvođača ostvario pravo na pomenute subvencije te će onda novac biti isplaćen ratarima.

Da li ste među "srećnim dobitnicima" subvencije, označite u anketi ispod teksta.