Kako miskantus može pomoći kod poplava? Evo prednosti i mana slonove trave

Njive na kojima raste kukuruz ili šećerna repa više su izložene eroziji nego one sa žitaricama. Ako pada jaka kiša i njive su na blagom nagibu, postoji veliki rizik da će voda i blato biti odneseni. 

Ovde nastupa miskantus, višegodišnja visoka trava koja je privukla posebnu pažnju naučnika sa Univerziteta u Bonu. 

Naime, ova biljka, poznata još i kao slonova trava, ima posebno dugo korenje, a biljni ostaci nakon berbe podstiču aktivnost glista. Prema naučnicima, upravo su ovo razlozi zašto polja pod ovom kulturom posebno brzo upijaju vodu u poređenju sa uobičajenim ratarskim usevima i tako sprečavaju eroziju. 

Budući da ima spospobnost zadržavanja vode u tlu, odnosno retencijski potencijal, može doprineti zaštiti od poplava. 

Osim toga, ona se koristi za različite svrhe, uključujući energetsku proizvodnju, stočnu hranu, prostirku pod životinjama, malč i kao ukrasna biljka.

Prednosti miskantusa 

Miskantus ima vrisok prinos biomase što ga čini idealnim za proizvodnju biogoriva, bioetanola i biogasova. Pritom proizvodi niske emisije ugljen dioksida, čime doprinosi smanjenju efekta staklene bašte.

Takođe, tolerantan je na zemljišta siromašna hranivima. 

Može se koristiti kao stočna hrana, posebno kao silaža koja se dodaje u ishranu. U stočarstvu predstavlja i dobru prostirku za životinje. 

Može zameniti malč od kore, koristi se za izradu papira i kao građevinski materijal. 

Često se zbog visine i atraktivnog izgleda koristi u baštovanstvu kao ukrasna biljka. 

Evo i mana

Da sve ne bude tako savršeno, treba istaći da njegov uzgoj i korišćenje zahtevaju pažljivo planiranje i upravljanje kako bi se maksimalno povećale prednosti i minimalizovali potencijalni negativni efekti. A i njih je više. 

Miskantus može postati invazivna vrsta ako se pravilno ne kontroliše, jer se brzo širi i može preuzeti područja namenjena za druge biljke. 

Ulaganje u njegov uzgoj može biti skupo, posebno u početku, jer zahteva posebne uslove i negu za postizanje maksimalnog prinosa, a to znači dobro obrađeno tlo, puno sunčeve svetlosti, navodnjavanje, đubrenje i suzbijanje korova u prvim godinama uzgoja. 

Iako je prikladan i za siromašnija zemljišta, može zahtevati značajne količine vode, posebno u sušnim razdobljima, što može predstavljati izazov u područjima sa ograničenim resursima vode.

Dakle, uspešnost njegovog uzgoja može varirati zavisno od lokalnih klimatskih uslova i samog zemljišta i može zahtevati dodatna istraživanja i prilagođavanja za optimalan rast.