Kako ostvariti prinos pšenice veći od 7t/ha?

Ukupna površina na kojoj se gaji pšenica u Republici Srbiji iznosi približno 600.000 ha, sa prosečnim prinosom oko 4t/ha, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Kako je pšenica strateški proizvod za obezbeđenje prehrambene sigurnosti stanovništva, veliki problem predstavljaju niski prinosi.

Porodica Radanov iz Pančeva tradicionalno se, već 6 generacija unazad bavi ratarskom proizvodnjom. Naslednik Nikola Radanov (30 godina), po struci mašinski inženjer, je nosilac proizvodnje i inovacija u proizvodnji.

"Poslednji radovi pred setvu su završeni, za nekoliko dana počinje setva. Pšenicu ćemo ove godine sejati na površini oko 100 ha, što je više u odnosu na prethodnu godinu. Prinosi koje ostvarujemo kreću se u proseku oko 7 t/ha, a na nekim parcelama ostvarujemo prinos preko 8 t/ha" na početku razgovora kaže Nikola. U proizvodnji osim oca, angažovana su još dva radnika. Uspešna ratarska proizvodnja podrazumeva upotrebu nove mehanizacije.

Priprema zemljišta i setva

Za visoke prinose važno je nekoliko stvari: priprema zemljišta, sorta i zaštita useva. Oslanjanje na tradicionalni način proizvodnje, nije uvek dobro. Nikola je naročito ukazao na način pripreme zemljišta i sam proces setve, za koje kaže da su najznačajniji u postizanju visokih prinosa.

"U periodu od 12. pa do otprilike 24. septembra sprovedeno je razrivanje na dubini od 15 cm i valjanje, sve to u jednom hodu. Planiramo da setvu počnemo oko 5. oktobra, zavisno od vremenskih uslova. Radna operacija setve podrazumeva istovremeno četiri radne operacije: tanjiranje, samu setvu, unošenje mineralnog đubriva i valjanje, kako bi se zemljište konzerviralo i sačuvalo vlagu. Najveći broj proizvođača primenjuje zastareli sistem obrade, koji podrazumeva zasebno izvođenje ovih operacija koji dovodi do isušivanja površinskog sloja zemljišta. Smatram da je ovo, između ostalog, uzrok niskih prinosa. Na ovaj način skraćujemo vreme setve, što znači da imamo bolju produktivnost.” Ovaj sistem proizvodnje primenjuje u poslednje 4 godine, a pozitivni efekti su se postepeno videli.

Sorte, đubrenje i zaštita useva

Što se tiče sorti, naš sagovornik ističe da trenutno gaji strane sorte Apač i Farineli na 70-80% površine, zatim Solehio i Ingenia, ali i da je imao iskustva i sa domaćim sotama. Domaće sorte daju bolji kvalitet, a strane daju veće prinose. Kako je u ovom momentu bitniji kvantitet, zadržaće se na stranim sortama. Za đubrenje koristi NPK (20:20:0) u količini 320 do 350kg/ha, i smatra da Kalijum nema uticaj na prinos pšenice.

Zaštitu pšenice sprovodi na proleće i to preventivno. "Smatram da je bolje sprovesti preventivnu zaštitu, nego lečiti kada nastanu bolesti teško je popraviti štetu. Na ovaj način su začajno niži troškovi proizvodnje. Ukoliko dođe do napada štetočina i bolesti, to se javlja na značajno manjoj površini, tada dodatno tretiram taj deo."

U čemu greše proizvođači

"Krupni proizvođači svakako imaju prednosti koja se ogleda kroz lakšu saradnju sa institutima i nastup na tržištu. Najveći problem u ratarskoj proizvodnji u našoj zemlji je što se mali broj mladih ljudi bavi generalno poljoprivrednom proizvodnjom. Uglavnom dominiraju stariji ljudi, preko 50-60 godina starosti, koji nisu spremni da prihvate inovacije, odnosno nove tehnologije u proizvodnji. Od poljoprivrede se može lepo zaraditi, ako znate kako proizvoditi" za kraj kaže Nikola.

Foto: depostiphotos.com/ginasanders