Kako pravilno gajiti biljke u zajednici?

Kako svake godine združeni usevi daju poprilično dobre rezultate što se tiče ishrane ljudi, ali i životinja, tako smo i ove godine imali dosta dobre i kvalitetne prinose u Topličkom okrugu zahvaljujući pravilnom odabiru vrsta za združivanje useva.

Najvažnije je da u takvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj, kako ne bi došlo do negativnih posledica. Pri združivanju useva razlikuju se glavni i sporedni usev i nijedan od njih ne sme da trpi ili da iz nekog razloga zaostaje u porastu i razviću. Zbog toga postoje različite kombinacije kultura koje se međusobno podnose i koje se mogu gajiti zajedno bez nekih većih problema.

Kriterijumi koji se moraju poštovati

Za združivanje useva u ratarstvu postoje kriterijumi koji se moraju poštovati: biljke sa dubokim korenovim sistemom se gaje sa biljkama sa plićim korenom, potom, biljke sa uspravnim i visokim stablom gaje se sa onim biljkama čije je stablo puzavo i nisko.

Najperspektivnije kombinacije ratarskih kultura, koje su ujedno i najzastupljenije kod nas su:

• ovas i grahorica
• sirak i soja
• kukuruz i vigna (krmna biljka slična pasulju)

Tu su i kombinacije povrtarskih kultura koje se vrlo često nalaze na našim površinama:

• mrkva i salata
• paradajz i spanać
• paradajz i rotkvica

Međutim, združivanje useva se može primeniti i kombinacijom ratarskih i povrtarskih kultura:

• kukuruz i tikve
• kukuruz i pasulj
• ovas i grahorica

Leguminoze povoljno deluju na strukturu zemljišta, a žita smanjuju poleganje leguminoza dajući im oslonac. Zbog toga je jako korisno gajiti dve biljke zajedno!

Smanjuje se zakorovljenost

Možemo videti da se kulture koje gajimo kao združeni usev znatno razlikuju, ne samo po familijama iz kojih potiču, već i po potrebama za svetlošću, vodom, hranom, po izgledu, visini, bolestima i štetočinama koje ih napadaju, što je jedan od najvažnijih razloga. Jer ukoliko dođe do pojave bolesti ili napada neke štetočine, lakše ćemo je suzbiti, pošto se zajedno mogu gajiti oni usevi koje ne napadaju iste bolesti i štetočine.

Takođe, združivanjem useva se znatno smanjuje zakorovljenost, samim tim što korov gotovo da nema prostora da raste i da se razvija.

Ne samo u poljoprivrednim institutima, već i na seoskim gazdinstvima, združivanje useva je postalo sve popularnije, jer se time obezbeđuje hrana, ali i se i maksimalno koristi prostor to jest zemljište.

Međutim, oni koji se bave ovim poslom moraju voditi računa da parcele ne budu preterano velike, zato što je obično mehanizacija prilagođena jednoj vrsti biljke, kao i sredstva za zaštitu. Stoga, stručnjaci nalažu da vrste treba prilagoditi uslovima sredine, ali i voditi računa o njihovim potrebama koje se odnose na ishranu i navodnjavanje. Takođe, jedan od malog broja problema pri združivanju useva može biti činjenica da ne postoje posebne sorte, tj. hibridi za koji su namenjeni za ovakav vid proizvodnje. U organskoj proizvodnji se, međutim, radi na stvaranju novih sorata i hibrida, pre svega strnih žita, namenjene ovoj proizvodnji.

Primer združivanja kukuruza i pasulja

Mogu se gajiti u istom redu ili naizmenično, ali mora se voditi računa da se kukuruz ne seje gusto. Obično se potroši oko 50 kilograma semena pasulja po hektaru. Pored niskih sorti pasulja, gaje se i lozaste, ali i visoke.

Godinama unazad se ustanovilo da se kukuruz i pasulj mogu zajedno gajiti bez nekih većih problema, a to su pokazali rezultati ne samo u Topličkom okrugu, već i šire, pošto se poljoprivrednici uglavnom odlučuju za združivanje ove dve jako važne vrste za ishranu ljudi.

Foto: depositphotos.com/vision.si