Kako prirodne nepogode utiču na stres soje?

Stres soje i smanjenje prinosa nastaju kada pojedini agroekološki faktori ne dostižu ili prevazilaze njene optimalne potrebe. Utiče i to kojim intenzitetom određeni faktor deluje i koliko dugo traje, da li se ispoljava sa drugim agroekološkim faktorima, u kojoj fazi porasta i razvoja biljke deluje, kakve su agrotehničke mere primenjene do tog trenutka u proizvodnji i da li postoje mogućnosti da se primene neke dopunske mere koje mogu ublažiti njegovo dejstvo i smanjiti posledice.

Dve grupe agroekoloških faktora

Agroekološki faktori, koji izazivaju stres, mogu se podeliti na predvidljive i nepredvidljive. Predvidljivi faktori su, na primer, kada poljoprivrednici znaju da tip zemljišta nije optimalan ili da je zakasnela setva zbog vremenskih uslova, da usevi nisu dovoljno đubreni i drugo. Nepredvidljivi faktori su osunčanost, temperatura, padavine, relativna  vlažnost, kretanje vazduha i drugi. Oni se ispoljavaju u ekstremnim oblicima kao prirodne nepogode.

Prirodne nepogode mogu da unište proizvodnju soje

Broj i intenzitet prirodnih nepogoda će se povećavati sa klimatskim promenama. One koje mogu da ugroze ili čak da unište proizvodnju soje su: niske temperature i mrazevi, obilne padavine i poplave, olujni vetrovi i grad, erozija zemljišta, visoke temperature i suša. 

Niske temperature

Temperature ispod 10 °C usporavaju klijanje, razvoj korena i rast nadzemnih delova biljaka. Klijanci kasno izbijaju na površinu zemljišta, a na njima se uočava hloroza (žutilo), što može prouzrokovati venjenje i uginuće mladih biljaka. Ako ove biljke prežive, najčešće su oslabljene, loše rastu i lakše stradaju od napada prouzrokovača bolesti. Što je period niskih temperatura duži, a zemljište vlažnije, to su veća oštećenja mladih biljaka. Negativan uticaj niskih temperatura povećava se sa većom dubinom setve, jer tada klica mora da pređe duži put kroz ohlađeno zemljište do njegove površine, i time se više iscrpljuje. Ako se pojave niske temperature krajem vegetacionog perioda, soja prekida životni ciklus. 

Mrazevi

Pojavljuju se često u toku proleća. Soja u ranim fazama razvoja može da izdrži kratkotrajne i slabe mrazeve (do -1°C), a čak i kada takvi mrazevi nanesu štetu biljkama, one se brzo oporavljaju ako posle toga nastupi toplo i lepo vreme. Jači mrazevi (temperatura ispod -1°C) uništavaju biljke soje. Na ovim temperaturama uglavnom strada nadzemni deo biljke ili dolazi do velikih oštećenja na listovima.

Obilne padavine

Sve su češća pojava u proleće. Ukoliko se voda zadrži na površini zemljišta, što je slučaj kod glinovitih, slabo propusnih zemljišta i u mikro-depresijama (udolinama), u zemljištu nema vazduha i stvaraju se anaerobni uslovi, koji su nepovoljni i onemogućavaju razvoj klice i razvoj korena. Preterana i dugotrajna vlažnost otežava setvu, a ako se seme ipak poseje, otežano će klijati ili će doći do njegovog truljenja.  
 Obilne padavine u završnim fazama sazrevanja takođe mogu izazvati gubitke prinosa, pre svega zato što zbog vlažnog zemljišta nemoguće je ući u njivu kombajnom, ali i zato što ukoliko nevreme potraje dolazi do poleganja biljaka, pucanja mahuna i osipanja zrelih zrna.

U ekološkim uslovima Srbije, optimalno je gajiti sorte soje grupe zrenja I. U odnosu na njih, sorte grupe zrenja 0 sazrevaju ranije, a sorte grupe zrenja II kasnije. Sorte grupe zrenja 00 i 000 u našim uslovima imaju toliko kratku vegetaciju da se mogu sejati kao drugi, odnosno postrni usev.

Poplave

Kada je usev soje poplavljen, šteta je uglavnom potpuna. Neznatan broj biljaka preživi, njihovo zdravstveno stanje je loše i dalja proizvodnja istog useva nema smisla, tj. ne može se očekivati prinos koji će pokriti troškove nastavka proizvodnje takvog useva soje. Najbolje je izvršiti presejavanje, odnosno setvu novog useva soje na istoj površini, ukoliko to agroekološki i organizacioni uslovi omogućuju.

Olujni vetrovi i grad

Ove nepogode lome i poležu stabljike, uništavaju lisnu površinu, oštećuju i otkidaju mahune, te redukuju prinos soje.

Erozija

Ona degradira zemljište, uglavnom odnoseći gornje, plodne slojeve zemljišta. Erozija se javlja kod pojave obilnih padavina, poplava, olujnih vetrova i grada. Međutim, može biti i spor proces degradacije zemljišta koji se odvija skoro neprimetno.

Visoke temperature i suša

Tokom letnjih meseci, veoma visoke dnevne temperature mogu uticati na smanjenje prinosa, ali samo ukoliko su praćene jakom zemljišnom i vazdušnom sušom. Ako u ovim mesecima soja ima dovoljno vode, postoji osnov za visok prinos, a ako nema, zrna koja su formirana ostaće sitna ili štura. U uslovima izrazite suše, doći će sušenja i opadanja mahuna, a prinos će biti veoma nizak. 

Izvor: brošura "Dobre poljoprivredne prakse i tehnologije za ublažavanje dejstva prirodnih nepogoda u proizvodnji soje u Srbiji" (potražite ispod teksta!)