Sa dolaskom lepog vremena, budi se vegetacija, ali pored useva niču i korovske biljke. Prvi uslov da parcela bude u dobrom stanju je da se poseje čisto seme.
Pravo vreme da se počne sa suzbijanjem korovskih biljaka na parcelama koje su zasejane pšenicom i ječmom je kada one počnu da se bokore. To je period kada počnu da ugrožavaju zasejane biljne kulture, pa je preporuka da se tada primene herbicidi.
"U Kolubarskom okrugu u zavisnosti od vremenskih uslova i perioda setve, pšenica i ječam se nalaze u različitim fazama nicanja, ali sa porastom temperature, počinju da rastu i korovi. Najbolji period za uništavanje korova je kada dostigne rast između prvog i drugog kolenceta", kaže Milena Dražić, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo i dodaje da korovi imaju negativan uticaj na rast i razvoj biljaka jer pre svega oduzimaju mineralne hranljive materije i vlagu iz zemljišta i na taj način im se onemogućava normalan rast i razvoj.
Otežana žetva, smanjeni prinosi, ali pojava korova u narednom setvenom ciklusu, samo su deo problema koji može nastati. Uništavanjem korova suzbijaju se i razne bolesti koje mogu nastati u usevima, a smanjuje se i populacija štetočina.
"Ipak, prvi preduslov da bi parcela bila bez korova je da bude čist semenski materijal, a to znači da ne sadrži primese korovskih biljaka. Zbog toga je bitno da se u dužem vremenskom periodu koristi takav semenski materijal i uz primenu agrotehničkih mera, moguće je smanjiti zakorovljenost na parceli."
Pored semena strnih žita koje mora biti bez tragova semena korova, bitno je da se koriste i sve druge agrotehničke mere.
"Najznačajnije mere suzbijanja korova su hemijske. Izbor će pre svega zavisiti u kojoj fazi se nalaze usevi, ali i koji je korov u pitanju. Svaki herbicid ima različit spektar delovanja u strnim žitima, pa se mora voditi računa da li su u pitanju uskolisni ili širokolisni korovi. U tim slučajevima moguće je primeniti preparate koji sadrže jednu ili više aktivnih materija ili se koristi njihova kombinacija", kaže naša sagovornica i dodaje da se herbicidi primenjuju od momenta setve, pa do pojave takozvanog drugog kolenceta.
"Mali broj herbicida se primenjuje do pojave zastavičara. Bitno je i da se zna da usevi mogu biti osetljivi na herbicide. Ovas je, na primer, veoma osetljiv i mogu se primenjivati samo preparati sa dve aktivne komponente i to fluroksipir-meptil-heptil i bentazon."
Raž je, takođe, osetljiv na dejstvo herbicida, dok je kod ječma i pšenice moguće koristiti veći broj preparate za suzbijanje korova. Za smanjenje korovskih biljaka u usevima veoma je bitan način obrade zemljišta, plodored, setva i đubrenje.
Sadašnje stanje ozimih strnih žita u Kolubarskom okrugu je relativno dobro, a usevi su u različitim fazama bokorenja. Niske temperature tokom februara, kada nije bilo snega, delimično su oštetile listove biljaka, pa je uočeno da je na nekim parcelama došlo do izmrzavanja mladih listova.
Stepen oštećenja je nesrazmeran i zavisi od položaja parcele, lokaliteta i sorte. Krajem februara i početkom marta bitno je da se obavi prihrana kako bi se stanje biljka popravilo. Sada sledi period kada će usevi odbaciti izmrznute listove, a nakon toga potrebno je da se prati i pravovremeno reaguje da se usevi zaštite od bolesti i štetpočina.
Tagovi
Autorka
