Kalijumova đubriva ne zagađuju životnu sredinu

Poleganje useva se u Srbiji javlja kod strnih žita i kukuruza. Ono negativno utiče na kvalitet, kao i na prinos. Činioci koji ovu pojavu mogu da prouzrokuju su: jaki vetrovi, preterana vlažnost, nedovoljna osvetljenost, ali i neki patogeni. "Takođe, preterana i neizbalansirana primena azotnih đubriva, zajedno sa kalijumovim i fosfornim đubrivima, kao i visoke doze tečnog ili čvrstog stajnjaka bogatog azotom, mogu da izazovu poleganje useva", napominje dipl. ing. melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić.

Zašto koristiti kalijum?

Kalijum prvenstveno omogućava tolerantnost biljaka prema niskim temperaturama i mrazu. Takođe, dobra obezbeđenost kalijumom smanjuje oksidativna oštećenja izazvana niskim temperaturama. Kada kalijum nedostaje, smanjuje se poprečni presek stabla, a pri jakom nedostatku lome se i lisne drške. Ono što je posebno važno, kalijumova đubriva ne zagađuju podzemne vode, jer se kalijum jon ne ispira u dublje slojeve zemljišta. 

"Od kalijumovih đubriva kod nas se najčešće koriste kalijum-hlorid, a ređe kalijum-sulfat. Ova đubriva ne sadrže primese u većim količinama, koje bi mogle da zagađuju sredinu. Zahvaljujući tome, čak i pri upotrebi većih doza kalijumovih đubriva, ne dolazi do opterećenja lanca ishrane
nepoželjnim materijama", kaže Aleksićeva.

Đubrenje kalijumovim đubrivima

Kalijum-hlorid i kalijum-sulfat su hemijski neutralna, a fiziološki kisela đubriva. Kada se primenjuju uobičajene doze, nema značajnije promene pH vrednosti zemljišta. Međutim, dugotrajna upotreba većih doza kalijuma može da izazove akutni nedostatak magnezijuma. 

"Kalijumova đubriva se primenjuju pod osnovnu obradu, zaoravanjem plugovima ravnjačima, obrtačima ili unošenjem razrivačima, u zavisnosti od potrebe biljke tokom njenog vegetacionog perioda. Za biljke koje imaju duži vegetacioni period, preporučuje se 50% primene kalijumovih đubriva u jesen pri osnovnoj obradi, oko 30 % pre setve ili sadnje a ostatak, oko 20% u vidu prihranjivanja. Za biljke sa kraćim vegetacionim periodom preporučuje se 2/3 pri osnovnoj obradi, a 1/3 kao startno đubrivo", objašnjava Valentina Aleksić.

Dodaje da je veoma bitno da se ova đubriva kvalitetno i pravovremenom osnovnom obradom rasporede po celoj dubini profila u oraničnom sloju zemljišta.

Nedostatak kalijuma

Do nedostatka kalijuma najčešće dolazi na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na zemljištu sa niskim sadržaje gline ili visokim sadržajem treseta. Primetan je na najstarijim listovima, na vrhu i duž ivica u vidu nekroze, gde se u početku može uočiti žuto-zelena boja, a kasnije i crveno-mrka boja. Na kraju dolazi do izumiranja i opadanja listova.

Nedostatak kalijuma odražava se i na rast i izgled korena. On ostaje kratak, slabo se grana, smanjuje se broj i veličina korenskih dlačica, gubi belu boju i lako podleže napadu parazita. 

Ovaj problem često može da se uoči i na plodovima paradajza kao "zelena kragna" oko peteljke ili u vidu žućkasto-zelenih fleka.  Druge biljke koje su osetljive na nedostatak kalijuma su krompir, jabuke, ribizle, kruške i druge jestive i ukrasne plodonosne biljke.