Kasnija setva lucerke nije dobro rešenje

Mnogi poljoprivrednici seju lucerku da bi osigurali dovoljno kvalitetne hrane za stoku. Međutim, agronomi naglašavaju da je letnje - jesenji rok setve završen oko 10. septembra.

Istina, poslednjih godina je zbog vremenskih uslova, setva pomerana u kasnije, manje optimalne rokove, ali je posledica toga bila nedovoljna razvijenost useva pre zime, te propadanje mladih biljčica lucerke. Zavisno od nicanja, odnosno ujednačenosti razvoja mladih biljaka, može da dođe do propadanja dela ili čak celog useva.

Opasna pojava prvog mraza

"Da bi prezimela, biljka lucerke treba da razvije najmanje sedam listova. Razvitak deset listova je optimalan, dok je 11 previše. Pojava prvog jesenjeg mraza može za posledicu da ima propadanje useva, zavisno od dužine trajanja niskih temperatura i jačine mraza. Zato, svako kašnjenje u odnosu na optimalni rok setve predstavlja rizik za proizvođače", ističe agronomski stručnjak Tatjana Međimurec.

Već pri izboru parcele za setvu treba voditi računa o nekoliko stvari. Na primer, herbicidi korišćeni u predusevima mogu da ograniče setvu. Dakle, prilikom izbora parcele, treba poznavati njenu istoriju. Lucerka se najčešće seje nakon strnih žita, a kod prolećnog roka setve, predusev na nekim parcelama može da bude i kukuruz. Pažnju treba obratiti na kvalitet zemljišta. Ne samo na njegovu strukturu i teksturu, nego i na kiselost.

Lucerki odgovaraju duboka i plodna zemljišta

"Lucerki odgovaraju duboka, plodna, prozračna zemljišta dobre strukture i vodopropusnih odnosa. Ne uspeva na kiselim i siromašnim zemljištima. Najpovoljnija kiselost zemljišta za uspešno gajenje lucerke je pH 6,2 - 7,8. Odomaćeno ime u narodu za lucerku je sedmakinja. To znači da bi posejani usev lucerke trebao da bude sposoban za korišćenje sedam godina. Stoga se odabrana parcela za njenu setvu mora kvalitetno nađubriti i pripremiti. Oranje treba obaviti barem dve nedelje pre setve i to na dubinu 30 - 35 cm. Zemljište mora da bude dobro poravnato i dovoljno slegnuto. Dubina setve zavisi od zemljišta i kreće se od 1,5 cm na težim do 2,5 cm na lakšim zemljištima. Norma je 16 - 20 kg/ha kvalitetnog semena", objašnjava Međimurec.

Preporuka đubrenja zasniva se na podacima o plodnosti parcele na kojoj se planira setva. Ukoliko nema podataka o tome, odnosno nije napravljena hemijska analiza zemljišta, mogu se preporučiti približne količine đubriva, proizašle iz količine hraniva koju kultura iznosi iz zemljišta određenim prinosom.

"Lucerka s prinosom od 10 tona sena po hektaru, odnese gotovo 300 kg azota, 85 kg fosfora i 175 kg kalijuma. Preporučeno đubrenje je 400 kg po hektaru N:P:K formulacije 7:20:30 ili slične koju treba zaorati, a 300 kg po hektaru N:P:K formulacije 15:15:15, koju treba uneti u zemljište prilikom pripreme za setvu. Uglavnom, lucerka u vreme setve, klijanja i nicanja traži oko 50 kg po hektaru azota, a u daljem rastu i razvoju potrebe za azotom zadovoljava uz pomoć kvržičnih bakterija.

Kada je reč o prihrani azotnim đubrivima u drugoj, trećoj ili četvrtoj godini ili čak nakon svakog otkosa, ona je nepotrebna, budući da površinska prihrana azotom inicira rast travnih vrsta koje imaju plitak koren. Lucerka u drugoj godini života ima koren dužine 50 - 80 cm i azot dodat površinski u prihrani, koriste travne vrste plićeg korena. To mogu biti kvalitetne trave poput ljulja ili vlasulje, ali uglavnom je reč o korovima kao što su koštan, muhar, svračica i divlji sirak", kaže Međimurec.

Budući da se korovi razvijaju mnogo brže od mladih biljaka lucerke, može doći do proređivanja ili čak propadanja useva. Stoga je zaštita nužna.

Foto: depositphotos.com/hramovnic