Kanali su presušili, usevi gore, tifoni stoje na njivama, kaže banatski ratar Saša Tomas koji je očajan jer ne može da spasi svoj kukuruz od suše.
Suša, aflatoksin, niski i/ili neujednačeni prinosi, neizvesna cena - to su ukratko problemi sa kojima se iz godine u godinu suočavaju proizvođači kukuruza. Pojedini se zato okreću navodnjavanju, kako bi osigurali prinose od zdravih biljaka. To je bila namera i Saše Tomasa iz banatskog sela Vojvoda Stepa kod Nove Crnje, ali zalud.
"Imamo kanalsku mrežu koja je potpuno presušila, nemamo dotok sa DTD-a (kanal Dunav-Tisa-Dunav), a usevi su nam skoro mrtvi", kaže za Argoklub Tomas koji obrađuje 40 ha zemlje, od toga 10 ha pod kukuruzom, a od toga je 2,2 ha nameravao da navodnjava.
Trenutno je klip u voštanoj fazi, te se očekuje početak siliranja. Međutim, ovaj ratar koji uzgaja i bikove u tovu, kaže da se boji da neće biti ni silaže za goveda.
"Kukuruz se tolikom brzinom suši da će žetva doći, sigurno mesec dana, ranije od planirane. Zelena masa se jako brzo gubi, pa se postavlja pitanje vredi li uopšte silirati jer se gubi nutritivna vrednost biljke."
Na pitanje, da li su ove i ranijih godina probali da promene strategiju proizvodnje, kaže da su probali sve!
"Probali smo i sa drugom FAO grupom i hibridima, da primenimo i podrivače i grubere i plugove, ali džaba kad nema vode", beznadežan je banatski poljoprivrednik koji dodaje da nema ni podzemnih voda koje su "otišle" na devet do 12 metara u dubinu.
Što se tiče padavina nevreme ih je zaobišlo, ali i veća kiša koja je padala, te je zemlja poslednjih 20 dana dobila svega 15 litara po kvadratnom metru ukupno.
"Svu vodu koje naše selo dobije ide od DTD-a putem takozvanih šećeranskih kanala, ostalih od nekadašnje šećerane. Tu bi prema planu i programu trebalo da rade četiri pumpe, međutim radi samo jedna i to dva do tri sata dnevno jer nema dotok vode. Kanali su presušili, usevi gore, tifoni stoje na njivama", kaže Tomas uz napomenu da su poljoprivrednici očajni.
Prema popisu poljoprivrede 2023. godine, u Srbiji se navodnjava oko 8,3% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, što u apsolutnim brojkama obuhvata oko 47.543 hektara. Kada je reč o strukturi navodnjavanih površina po kategorijama zemljišta, prednjače oranice i bašte sa 72 odsto, voćnjaci sa 23 odsto, vinogradi sa dva odsto.
Tagovi
Autorka
Pšenica dosegla 240 evra po toni, sukob u Crnom moru uzdrmao svetsko tržište
Na Produktnoj berzi najviše se trgovalo pšenicom
Koliko kukuruzu treba vode i da li će novi toplotni talas ugroziti prinos?
Ratari zadovoljni prinosima pšenice, za cenu kažu - poražavajuća
