Ključ uspeha pronašli u raznovrsnoj proizvodnji

Uvreženo je mišljenje da se sve u selu veoma sporo menja, međutim, i u selima su se poslednjih decenija dogodile velike promene.

Izgrađena infrastruktura i poboljšani uslovi življenja unapredili su sela, a s druge strane, sela su sve starija, jer mladi iz njih često odlaze. Danas od svog rada u poljoprivredi mogu živeti samo veliki proizvođači. U našim selima ih je sve manje, a selo Grabovac u Posavini u tom pogledu je izuzetak.

Domaćinstvo Zorana Rašića iz ovog sela poznato je po velikoj i raznovrsnoj proizvodnji, Rašići imaju tri velike proizvodnje; ratarsku, stočarsku i povrtarsku, a šta se sve u ovom domaćinstvu ozbiljno i veliko radi, započeo je priču Zoranov sin, mladi domaćin, Dušan Rašić. Priča je krenula od ratarske proizvodnje. Ratarske kulture zauzimaju površinu od 35 hektara, za ovako veliku ratarsku proizvodnju treba i dosta mehanizacije, a naši domaćini imaju baš sve.

"Sejemo kukuruz, pšenicu, zob i ječam. Iako je bila kišna godina i sve je kasnilo, uspeli smo da na vreme posejemo sve kulture, biće i dosta lucerke. Posedujemo svu potrebnu mehanizaciju za obradu zemljišta, skidanje useva, traktore, kombajne, berače, sejalice, veliki traktor za duboko oranje. Sve što je neophodno za poljoprivredno domaćinstvo", ističe Dušan

Cena mleka problem za napredak

U dva dvorišta Rašići imaju brojne poljoprivredne objekte (šupe, senare, magacine i štale). U štalama je trenutno oko sedamdeset grla stoke. Danas je jedan od većih problema za mnoge stočare sam plasman mleka. Rašićima je Šabačka mlekara mnogo ostala dužna, a današnji otkupljivač nudi skromnu cenu. Većina mlekara snizila je otkupnu cenu mleka za jedan do tri dinara, što je dodatno pogoršalo ionako loš položaj proizvođača.

"Imamo 20 muznih krava, kao i tovne bikove, 8 priplodnih junica koje su već osemenjenje, kao i ovaca, malo svinja za nas, a imamo i nekoliko teladi koje smo ostavili za gajenje, nadamo se da će biti bolje vreme, dok oni porastu pa će se isplatiti. Jako je mala cena mleka i jako je teško predati uopšte to mleko. Mlekare su prestale da otkupljuju od malih proizvođača. Mi smo negde u srednjoj klasi i za sada predajemo mleko Imleku po 36 dinara po litri", kaže naš domaćin.

Savremeni plastenici produžili rod

Treća ozbiljna proizvodnja u ovom domaćinstvu je povrtarska. Rašići u plastenicima imaju zasađeno oko 10.000 struka kupusa i pet hiljada struka paradajza i krastavaca. U svojim plastenicima imaju i tzv. bočno provetravanje, što omogućava da se rod iz ovih plastenika na pijacama zadrži do prvog mraza. Povrće koje se ovde proizvede prodaje se na veliko na kvantaškoj i obrenovačkoj pijaci.

"Naši su plastenici dobro opremljeni, pogotovo onaj u kom je zasađen paradajz, a pre svega mislim na mogućnost bočnog otvaranja plastenika, te tako plod zbog dobrog provetravanja, nećemo brati samo dva ili tri meseca, već će se na trpezi i pijaci naći do prvog mraza. Prošlogodišnja proizvodnja je dosta dobro išla. Kad uspete da odgajite i stvorite kvalitet, lako se nađe i kupac", kaže Dušan.

Da bi se održala ovakva proizvodnja treba mnogo rada i truda. Ipak, Rašići ističu da se od ovakvog rada može lepo i pristojno živeti. "Radimo ja, supruga, roditelji i naših dvoje dece, ponekad po potrebi platimo nekoliko radnika, ali teško je naći dobru radnu snagu, nekoga ko hoće da radi i ko će posao odraditi onako kako treba", zaključuje na kraju Dušan Rašić.