Ko će i kako pomoći banatskim paorima?

Još uvek ne postoje tačni podaci koji pokazuju koje površine su bile zahvaćene gradonosnim oblacima, ali pominje se da je reč o više od 10.000 hektara. Poljoprivrednici obilaze svoje parcele, popunjavaju formulare i očekuju članove Komisije da utvrde procenat štete.

Poljoprivrednici očekuju pomoć

Jedan od njih je i Adam Radlinski iz Aradca koji je na stotinak hektara sejao pšenicu, kukuruz i suncokret. Ove tri biljne kulture se i najčešće seju u katastarskoj opštini Aradac. Usevi su bili u savršenoj kondiciji sve dok 19. juna tokom noći nije naišlo nevreme.

"Između Žablja i Mošorina naišao je gradonosni oblak koji je protutnjao celom našom katastarskom opštinom, obuhvatio najplodniji deo atara dužine 16 km i širine oko 3 km i naneo ogromne štete. Naše parcele su prilično usitnjene i trebaju nam dva do tri dana da ih obiđemo i evidentiramo štete. Šteta na mojoj pšenici koju je zahvatio grad je potpuna, zrna su rasuta po zemlji, a u klasovima je ostalo svega 2-3 zrna. A samo sedam dana nas je delilo od žetve. Bilo je pitanje dana kada će procvetati suncokret, ali sada mogu samo da preorem njive", žali se ovaj domaćin.

On još kaže da su u helbno žito nekada bila najmanja ulaganja, ali odavno to nije tako. On je radio tri prskanja, dve prihrane i ekonomska opravdanost proizvodnje je prinos od 2,5 tone po katastarskom jutru uz cenu od 17-18 din/kg samo za pokrivanje troškova. Kada je reč o suncokretu, prinos bi trebao da bude 1,2 tone po katastarskom jutru da bi poljoprivrednik vratio utrošena sredstva. Njegove njive potučene gradom odmaraće se do jeseni, odnosno do setve pšenice, troškovi proizvodnje ostaju, a prihod izostaje.

Osiguranje useva preka potreba

Kada je reč o osiguravanju useva neki poljoprivrednici su to uradili, dok drugi nisu. "Kod mene su neki usevi osigurani, a neki ne. Imamo problem sa osiguravanjem jer su nam parcele usitnjene. U proseku radimo 0,4 ha. Od 1904. godine nije rađena komasacija i to je papirološki teško pokriti. Na 100 ha to je više od 260 parcela. Procenitelji štete osiguravajućih kuća izuzetno su zahtevni na terenu, broje se zrna, ali ovde vidimo da je suncokret ostao bez butona, a klas pšenice bez zrna. Ne mogu da kažem da je osiguranje skupo, ono je od 80 do 100 kg pšenice po katastarskom jutru. I mi poljoprivrednici bi trebali više da se edukujemo o neophodnosti osiguranja useva“, kaže Radlinski.

Takođe ističe da poljoprivrednici godinama plaćaju porez, za ovu godinu su platili dve rate, a preostale su još dve. Tu je i vodni doprinos, a njemu i njegovim kolegama sada će to biti veliki izdatak. Oštećenim ratarima mnogo bi značilo da im se ovi nameti otpišu, kao i da dobiju pomoć u vidu repromaterijala za jesenje i prolećne radove jer treba ponovo zasnovati proizvodnju. Oni koji su ostali bez useva, ostali su i bez obrtnog kapitala što ih primorava da se opet kreditno zaduže. Kao i većina poljoprivrednika i Adam već otplaćuje jedan kratkoročni i jedan dugoročni kredit na sedam godina. Kaže da će kreditno zaduženi poljoprivrednici pokušati da razgovaraju i sa bankama kako bi im one prolongirale otplatu rata.

Android aplikacije za vremensku prognozu upozoravale

Ovaj domaćin kaže da je zahvaljujući savremenim tehnologijama lako pratiti vremenske prilike. Tu su android aplikacije za vremensku prognozu. On u svom smartphone uređaju ima aplikaciju za Rain alarm koja je u principu meteo alarm, a ima mogućnost i prikaza radarskih slika.

"Rain alarm koristim kad godi idem u atar ne bih li video kako se kreću oblaci. Svakih 10 minuta dobijam novi slajd kojom putanjom se kreću oblaci i kojeg su intenziteta. Pratio sam gradonosni oblak koji kako je ušao u istom frontalnom dejstvu je i izašao iz katastarske opštine Aradac i nije promenio formulaciju. Protivgradna odbrana nije dejstvovala uopšte. Tu je neko zatajio. Ne znam da li su dobijene instrukcije da se ispaljuju rakete. Čuo sam da su neke raketne rampe u susednim selima dejstvovale, ovde se to nije dogodilo“, objašnjava Radlinski.

Propust protivgradne odbrane?

Adamov kolega Paljo Janču je rakao da je upravo u obilasku svojih njiva i da je svuda okolo tuga velika. "Za mene je ovo veliki propust protivgradne odbrane i svih odgovornih. Nije smelo da se desi da nevreme bude ovakvog intenziteta. U zrenjaninskoj lokalnoj samoupravi kažu da je u nedelju, 19. juna protivgradna odbrana dejstvovala sa 11 raketa, a narednog dana ispaljeno ih je 24. Ovo je verovatno tačno, ali kada se sagleda kolikih razmera je šteta, za mene znači da niko nije dejstvovao. Ako je led već padao, nije morao biti veličine teniske loptice, mogao je biti veličine lešnika. Štete bi bile daleko manje. Na pšenicama je u aradačkom ataru šteta po gruboj proceni od 50 do 90, pa čak i 100 procenata, a kao što se vidi, od suncokreta nije ništa ostalo. Generalno, sistem protivgradne odbrane ne funkcioniše. Strelci da li dođu ili ne, raketa čas ima čas nema, žalosno je to. Ovoj zemlji je neophodna prava, profesionalna protivgradna odbrana", naglašava Paljo.

Ovaj ratar obrađuje nešto više od 200 katastarskih jutara zemlje, a trećinu useva pogodilo je nevreme. Kaže da će suncokret pokušati da preseje i da ne zna da li će nešto tim postići, ali mu bar neće biti žao što nije pokušao. "Nadležni u lokalnoj samoupravi kažu da će u narednih nedelju dana izlaziti komisija za procenu štete. Oni ne shvataju da mi to što je ostalo od pšenice moramo skinuti sa njiva, a suncokret presevati. Nema tu šta da se čeka", kaže Janču. On dodaje da njegovi usevi nisu osigurani iz razloga koje je i Adam naveo, jako male parcele za koje treba puno papirologije. Pojedine parcele se vode na 2-3 lica, a tu ni registracija ne važi, odnosno osiguravajuće kuće je ne priznaju.

"Svesni smo da lokalna samouprava ne može mnogo da nam pomogne, a od države ne očekujemo baš puno i ako je reč o elementarnoj nepogodi. Mogli bi da nam pomognu sa nekom dotacijom goriva, đubriva, otpis poreza. Prošle godine smo imali sušu pa sam iz akumulacije koja je trebala da mi ostane, platio kredit. Ove godine grad je požnjeo useve i trenutno ne mogu da vidim nikakvo rešenje, a rate za kredit su tu", završava svoju priču ovaj ratar iz Aradca.

Pomoć će biti zatražena i od Pokrajine i od Republike

Gradonačelnik Zrenjanina kaže da se nabavljaju nove rakete, kao i da je izvršen pritisak na RHMZ u čijoj ingerenciji je protivgradna odbrana i ponuđena je pomoć lokalne samouprave. Pre dve godine grad je nabavio 40 raketa i sada je spreman da to ponovi, ali mora da radi u koordinaciji sa republičkim institucijama.

Štab za vanredne situacije koji je zasedao dan nakon nevremena doneo je odluku da poljoprivrednici koji su na svojim njivama imali štete, iste prijave u svojoj mesnoj zajednici na posebnom obrascu. Uprkos činjenici da je bilo manjih problema u distribuciji obrazaca, oni su ipak stigli do svake mesne zajednice pogođene gradom.

"Formirana je komisija za procenu štete i vodi je gradski većnik zadužen za poljoprivredu. Želimo da imamo tačnu informaciju koliko novca su poljoprivrednici izgubili te su članovi komisije vać nalaze na terenu. Na osnovu ovih procena želimo da tražimo pomoć od republičkih i pokrajinskih organa. Naravno da će zasedati i Gradsko veće i pokušaćemo u skladu sa našim ingerencijama da i mi kao lokalna samouprava pomognemo poljoprivrednicima na različite načine", kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.