Koja je "dobitna kombinacija" hibrida kukuruza?

Još jedna zima relativno "kratkog daha" je za nama. Većina atarskih puteva u Vojvodini je poravnana, vlaga u zemljištu je uspešno zatvorena i čini se da je sve spremno za predstojeću setvu prolećnih kultura.

Jan Ljavko je iskusni poljoprivrednik iz Padine koji se ratarstvom bavi već decenijama. Na svojim površinama seje "sveto ratarsko trojstvo" ovog kraja - kukuruz, pšenicu i suncokret, koje uzgaja uz pomoć sopstvene mehanizacije. Pored svojih površina takođe radi i uslužno i uzima zemlju pod zakup - ukupno oko 50 ha. Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i korisnik je subvencija za poljoprivrednike.

Branislav Cukić: Za zaštitu kukuruza od korova preskačem tretman na crno

"Ove godine smo uvodili nove parcele pod naše gazdinstvo tako da, za sada, još uvek čekamo obnovu našeg poljoprivrednog gazdinstva. Sve se to mora prekontrolisati od strane nadležnih organa, i kada dobijemo 'zeleno svetlo', krećemo u obnovu registracije", kaže Ljavko dodajući da je prošle godine s jeseni posejao i žito koje je već prihranio, a sada se sprema za setvu kukuruza.

Raniji hibridi

Planira da nekih 20 ha zaseje pod ovom žitaricom - što svoje, što zemlje u zakup. Sličnu povšinu je zasejao i prošle godine. Što se tiče hibrida, iskusni ratar otkriva da "dobitnu kombinaciju", bar prema njegovom mišljenju, čine FAO grupe - od 350 do 420, u nekim slučajevima i do 450.

"Pomenute FAO grupe hibrida su se odlično pokazale, bar za mene, jer prilikom žetve sve adapterujem odnosno pokosim kombajnom, ne ostavljam cele klipove. Ova praksa se dobro pokazala tokom vremena te nastavljam da je primenjujem iz godine u godinu", samouveren je padinski ratar, koji dodaje da će pored kukuruza, ove godine sejati i suncokret za čiju setvu se takođe priprema.  

Prošla godina je za našeg sagovornika bila takođe izuzetna po pitanju prinosa. Sve što je posejao je odlično rodilo, problem je bilo samo to što je u regionu južnog Banata od jakih vetrova, dobar deo useva polegao te se nije mogao pokupiti rod. Ovo je naravno, uslovilo i prenamnožavanje glodara koji prave problem svim njegovim kolegama.

"Što se tiče setve, istu već godinama obavljam u aprilu mesecu i držim se saveta stručnjaka. Kada temperatura zemljišta dostigne od 10 do 12°C, tada je vreme za akciju", otkriva našim čitaocima Ljavko dodajući da će mnoge njegove kolege teško ući u novu poljoprivrednu sezonu zbog niskih otkupnih cena prošlogodišnjeg roda poskupljenja repromaterijala.

Repromaterijal gore, sirovina dole

Na primer, kako kaže naš sagovornik, prošle godine u decembru je cena uree bila oko 120 din/kg dok ove godine, iako je duplo niža, pariteti naših cena su veoma mali u odnosu na lani. Takođe, otkupna cena kukuruza je takođe u padu.

"Prošle godine u decembru se kod nas u Padini mogla prodati po ceni od 19 din/kg, a sada je taj broj pao na između 16,5 din/kg do 15din/kg i dalje nastavlja da pada, što je zaista tužno jer je prošlogodišnji rod izuzetno dobar i po količini i po kvalitetu", zaključuje naš sagovornik dodajući da se svaki ratar "snalazi kako zna i ume".

Neki se zadužuju i uzimaju kredite dok se drugi odlučuju za trampu - semenski materijal koji uzmu, plate od prinosa koji budu prodali nakon žetve.