Koje su potrebe duvana za makroelementima u zemljištu?

Zadovoljavajući prinosi i cena duvana obeležili su ovu godinu za uzgajivače. Bilo je dovoljno padavina i bile su dobro raspoređene. Osim toga, za dobar rod važan je i kvalitet zemljišta na kojoj je ova kultura rasađena. Iskusne duvandžije ističu da je rezultat neminovan ako su uz pripremu zemljišta, sve mere nege i zaštite urađene na vreme.

Đubrenje je jedna od najvažnijih mera za dobijanje visokih prinosa i dobrog kvaliteta duvana, jer ova kultura iz zemljišta iznosi znatne količine hranljivih elemenata, ističe stručnjak za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe Niš Tanja Petrović.

Siguran plasman glavni motiv poljoprivrednika u uzgoju duvana

Tako na primer, kod prosečno ostvarenih prinosa po hektaru, najviše azota iznosi Berlej - do 120 kg čistog azota, zatim Virdžinija (do 70 kg), a najmanje orijentalni (20-30 kg) i dopunski (40-50 kg). Fosfor takođe najviše iznosi Berlej - oko 70 kg, znatno manje Virdžinija (10-12 kg) i orjentalni i dopunski duvani (50-70 kg).

Osim navedenih makroelemenata, duvan iznosi i mikroelemente (bor, mangan, gvožđe, cink, molidben, bakar) u malim količinama.

Vreme i količina unosa đubriva

Đubrenje zemljišta se uglavnom obavlja hranljivim elementima koji najviše nedostaju u zemljištu (azot, fosfor, kalijum), a mikroelementi mogu biti pridodati zavisno od potrebe preko kompleksnih NPK đubriva ili folijalno.

Da li je proizvodnja duvana isplativa?

Za đubrenje duvana vrlo je važno da se zna kada i koliko od ovih elemenata koristi biljka. Tako na primer oko 50 odsto od ukupnog azota i 45-50 odsto od ukupnog kalijuma biljka duvana iskoristi do pete ili šeste nedelje od rasađivanja, dok se fosfor usvaja ravnomernije. Ovo je važno zbog vremena unošenja đubriva u zemljište.

Stajnjak ne za svaku sortu

Takođe, moguća je i primena mineralnih, ali i organskih đubrivima, nabodi niški stručnjak.

Organska đubriva, u prvom redu - stajnjak, koriste se za proizvodnju Berleja, do 30 tona, za orjentalne i dopunske duvane najviše do pet do 10 t/ha, dok se za Virdžiniju ne preporučuje.

Prednosti i mane stajnjaka i kojim mašinama ga uneti u zemlju?

Unošenje stajnjaka obavlja se u jesen dubokim zaoravanjem.

Unos mineralnih đubriva zavisi od analize zemljišta

Od mineralnih đubriva za duvan koriste se uglavnom kompleksna đubriva čiji je odnos azota, fosfora i kalijuma (NPK) sledeći: 7:14:21,10:20:30, 3:11:10. Koja će se kombinacija đubriva primeniti i u kojoj količini zavisi od od plodnosti zemljišta, što se utvrđuje analizom zemljišta, tipa duvana i količine hraniva koje iznose pojedini tipovi duvana. Po tipovima treba dati sledeće količine čistih hraniva po hektaru:

• Berlej - azot 90-120 kg, fosfor 110 kg, kalijum 150 kg;
• Virdžinija - azot 40-50 kg, fosfor 70-80 kg, kalijum 120-140 kg;
• Orjentalni - azot 15-20 kg, fosfor 50-60 kg, kalijum 60-80 kg.

Unošenje đubriva u zemljište se obavlja u proleće prilikom pripreme zemljišta za rasađivanje po celoj površini (orjentalni i dopunski) ili u redove (Virdžinija, Berlej). Ukoliko je potrebno prihranjivanje azotom (KAN) onda to treba učiniti u vremenu do treće sedmice od rasađivanja, znači u toku prvog ili drugog okopavanja duvana, naglašava Petrovićeva.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor