Koji su razlozi za oštar pad proizvodnje žitarica u 2022.?

Procenjuje se da je u 2022. širom Evropske unije požnjeveno 270,9 miliona tona žitarica. To je 26,7 mil. t manje nego 2021., što je ekvivalent smanjenju od devet odsto, navodi Eurostat. 

Francuska je prošle godine požnjela 59,9 mil. t žitarica čime je i dalje na prvom mestu u EU, sa 22 odsto ukupne proizvodnje EU. Nemačka je požnjela 43,5 mil. t (16 odsto), Poljska 35,0 mil. t (13 odsto), Španija 19,3 mil. t (sedam odsto) i Rumunija 18,9 mil. t (takođe sedam odsto ukupne EU proizvodnje).

Malo zemalja sa većom žetvom

Sveukupni pad podstaknut je sušom koja je pogodila Rumuniju (pad 8,9 mil. t, -32 odsto), Francusku (pad 7,0 mil. t, -10 odsto), Španiju (pad 6,2 mil. t, -24 odsto) i Mađarsku (pad 4,9 mil. t, -35 odsto).

Bilo je vrlo malo zemalja u kojima se ukupna žetva žitarica povećala, ali one su, između ostalih, uključivale Nemačku (povećanje od 1,1 miliona tona, +3 odsto,), Finsku (1,0 mil. t više nakon loše žetve 2021., +39 odsto) i Poljsku (1,0 mil. t više, tri odsto).

Četiri vrste beleže pad

EU je 2022. požnjeo 126,7 mil. t obične pšenice i spelte, odnosno 3,2 mil. t manje nego 2021., što je smanjenje od dva odsto. Proizvodnja kukuruza u zrnu i klipa pala je na 53,0 mil. t što je 20 mil. t manje nego u 2021., odnosno pad od 27 odsto. Ovako oštar pad prvenstveno je uzrokovan negativnim učincima suše širom EU. 

Kada je reč o ječmu, proizvodnja 2022. bila je gotovo nepromenjena i iznosi 52,0 mil. t kao i zobi, 7,5 mil. t. Nasuprot tome, proizvodnja raži pala je za osam odsto na 7,8 mil. t. 

Suša i toplotni stres

Znamo da je biljna proizvodnja vrlo osetljiva na vremenske uslove, kako tokom vegetacije tako i tokom žetve. U mnogim regijama u Evropi maksimalne dnevne temperature u leto 2022. bile su najtoplije ili druge najtoplije zabeležene u razdoblju od 1991.

Toplotni stres, uzrokovan ovim visokim temperaturama, i suša bili su faktori koji su doprineli nižoj proizvodnji nekih žitarica, posebno kukuruza za zrno, zaključuje Eurostat.