Koliko i kada treba navodnjavati soju tokom razvića?

Soja (Glycine hispida L.) može dati zadovoljavajući prinos i pri količini vodenih taloga od 200 mm, ali pod uslovom da su oni tokom leta pravilno raspoređeni.

Prema različitim podacima, u većini područja u našoj zemlji, u pogledu obezbeđenosti vlagom, postoje povoljni uslovi za proizvodnju soje. Međutim, u poslednje vreme usled globalne promene klime, sigurna njena proizvodnja je moguća uz navodnjavanje. Osim toga, u jugoistočnoj Srbiji, severoistočnim predelima i Kosovu, nedostatak vlage javlja se kao ograničavajući faktor. U ovakvim uslovima, navodnjavanje pokazuje vrlo pozitivan efekat.

Napred navedeno u Srbiji je dokazano i u ogledima. U Vojvodini je sa navodnjavanjem postignuto povećanje prinosa semena za oko 700 kg po hektaru.

Potrebno 5.000 do 6.000 m3 vode po hektaru

Biljke ove uljarice imaju velike potrebe u vodi. Da bi seme moglo da klija potrebno je da upije 120 - 140 odsto vlage od sopstvene težine. Za normalan rast i razvoj traži područja s minimalnim godišnjim padavinama između 600 - 700 mm. TK = 400 - 700 L. Pojedini autori (Đorđe Glamočlija, 2004) navode da soja ima veliki transpiracioni koeficijent, zavisno od fenofaze i toplotnih uslova, koji varira od 455 do 690, dok drugi autori navode da transpiracioni koeficijent soje se kreće do 1.000. Transpiracioni koeficijent (TK) je u stvari količina transpirisane vode u litrima potrebna za izgradnju kilograma suve materije biljke.

Ova kultura je osetljiva na sušu, naročito u fenofazi cvetanja. U to vreme optimalna vlažnost vazduha treba da iznosi 75 - 85 odsto, a nikako da spadne ispod 65 odsto. U uslovima veće vazdušne suše sa biljaka otpada veliki broj neoplođenih cvetova, a u uslovima vazdušne i zemljišne suše opadaju i oplođene mahune. Suma vodenih taloga, koja je potrebna tokom juna, jula i avgusta iznosi 300 - 350 mm.

Kada je reč o navodnjavanju, obično se izvode tri zalivanja: pred cvetanje, u mahunanju i u fenofazi nalivanja zrna. Zalivna norma je 40 - 60 dm3/m2, odnosno 40 - 60 litara vode po jednom metru kvadratnom. Najčešće je navodnjavanje veštačkom kišom. Ova biljka tokom vegetacije utroši 450 do 480 mm vode, a prema nekim autorima je potrebno 450 - 500 mm/m2 padavina. Mesečne potrebe soje za vodom variraju u zavisnosti od uslova: u aprilu 10 do 40 mm, maju 30 do 60 mm, junu 90 do 110 mm, julu 100 do 125 mm, avgustu 100 do 120 mm, septembru 50 do 80 i oktobru do 40 mm. Đorđe Glamočlija (2004) ističe da je za uspešno rastenje i razviće potrebno 5.000 do 6.000 m3 vode po hektaru.

Sa pojavom prvih cvetova potrošnja vode od strane biljaka značajno se povećava i dostiže svoj maksimum u periodu cvetanja i zametanja plodova. To je period kada biljke usvoje 60 do 90 odsto vode, od ukupne potrebe za ceo vegetacioni period. Ovo je ujedno i kritičan period biljaka za vodom. Kako ovaj period traje dugo, 50 - 70 dana, zavisno od sorte, soja se svrstava u skupinu biljaka, koje ne podnose sušu.

Zalivanje kišenjem - setva u redove

Da bi se ostvarili visoki i stabilni prinosi semena i nadzemne biomase, potrebno je kako je to napred navedeno, da u periodu najveće potrošnje vode (u nas to su letnji meseci - druga polovina juna, jul i avgust) bude 250 - 300 mm pravilno raspoređenih padavina.

Soja se navodnjava kišenjem (veštačkom kišom) i brazdama. Zalivanje kišenjem je pogodniji način od navodnjavanja brazdama. Ukoliko se zalivanje izvodi kišenjem, seje se na uobičajenom rastojanju između redova (30 - 50 cm), dok pri navodnjavanju brazdama, rastojanje između redova treba da bude veće, ili da se setva radi u "trake".