Koliko se isplati ovogodišnja prolećna setva?

Predsednik udruženja poljoprivrednika "Pančevački ratari" Jovan Negovan kaže da je prvomajska prolećna setva, koja se završava oko Đurđevdana najskuplja do sada (i do 40 odsto), pa je samim tim i najposnija.

"Sejali smo uglavnom staro seme koje smo nekad držali za rezervu. Upotreba veštačkog đubriva je korišćena poput začina. Otaljali smo ovu setvu u nevreme jer su odavno prošli optimalni rokovi, od 5. - 25. aprila. Neki još uvek nisu sejali, a možda i neće, jer će po svemu jeftinije proći i odmoriti svoje zemljište za bolje dane", navodi Negovan

Da nesreća bude veća, kaže da su svi koji su svoje žitarice stavili na lager obezvredili svoje proizvode za preko 40 odsto vrednosti (kukuruz sa 36 na 22 dinara, a pšenica još više).

Napravljena je pometnja uvođenjem eAgrara

Prema njegovim rečima, uvođenje eAgrara u sred prolećnih radova napravilo je opštu pometnju, pa su izostali i državni podsticaji za prolećnu setvu.

"Kod nas je opšti haos, dok u zemljama članicama EU podsticaji idu normalno od 300 do 600 evra po hektaru. U uslovima otvorenih granica prema tim zemljama EU naša konkuretnost je pala na nulu. Nismo konkurenti čak ni zemljama koje ratuju već dve godine, jer svoje proizvode - doduše sumnjivog kvaliteta, prodaju ispod cene koštanja", kaže ovaj ratar.

Bolje je ne sejati ništa?

Sve u svemu, navodi da opšta katastrofa očekuje naše poljoprivredne proizvođače. Ponekad je, kaže, u ovakvim uslovima bolje ne sejati ništa, jer je jeftinije, poput Nemačke koja svake četvrte - pete godine odmara svoje poljoprivredno zemljište.

"Sve što nas je zadesilo, veliku odgovornost snosi i ministarka poljoprivrede koja nije stručna za ovu oblast i ne poznaje agro rokove."

Zbog toga su, kaže, mnogi istresli svoje slamarice do poslednjeg dinara i potrošili novac koji su nekad iz boljih vremena ostavljeni za ,"ne daj Bože".

"Oni koji su se ponovo zadužili kod banaka organizatora proizvodnje i raznoraznih trgovaca poljoprivrednih proizvoda nose rizik dužničkog ropstva i sopstvenog bankropstva zbog apsolutno ne-ekonomskog ambijenta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji", zaključuje Negovan.