Prognoze prinosa ratarskih kultura u Šumadiji nisu obećavajuće. Prema rečima dugogodišnjeg stručnjaka, Dobrivoja Popovića, loši agrometeorološki uslovi prate strna žita od samog početka, te se ne očekuje ni prosečan prinos. Kukuruz će možda imati šansu, ako nebo bude blagonaklono prema njemu.
Ratari u Šumadiji koji nisu bili pogođeni poplavama sa strepnjom čekaju kraj ovogodišnje sezone, jer od samog početka su ih pratile nedaće. Kako kaže Dobrivoje Popović, penzionisani stručnjak za ratarstvo iz Kragujevca, strnine su imale veoma nepovoljne vremenske uslove tokom setve zbog suše. Zbog toga je bio je rastegljiv rok setve i kasnile su sve faze razvoja.
"Strnine su imale oskudne i neadekvatne agro - klimatske i meteorološke uslove, tako da ne obećavaju čak ni prosečan prinos po hektaru, koji su karakteristični za Šumadiju. Faza klasanja dogodila se tek početkom juna. A od početka klasanja do pune žetve i zrelosti biljke treba da prođe bar 50 dana. Dakle ta faza je skraćena. Dogodio se potom i toplotni udar sa temperaturama od preko 30 stepeni prošle nedelje, tako da od useva koji su kasnije sejani ne možemo da očekujemo normalan prinos," kaže Dobrivoje Popović.
Krmne vrste su nešto bolje prošle, dodaje Popović, ali su bili otežani uslovi tokom košenja, jer je posle suše kada je došlo vreme za prve otkose nastupio kišni period.
"To su teški momenti za proizvođača koji mora da dođe do kabaste hrane za stoku koja mu je potrebna," kaže Popović.
Setva okopavina je počela u aprilu i završavala se početkom maja što u regularnim uslovima ne bi trebalo da bude veliki problem. Međutim, vreme prema kukuruzu u Šumadiji nije bilo blagonaklono.
"Setva je evidentno kasnila, to se dešavalo i ranije, ali smo onda imali niske temperature. Kukuruz bi sada trebalo da bude do pojasa, a on negde nije ni do čukljeva. Još uvek nema porasta adekvatnog za 1. jul, koji je već na pragu. Šta se desilo. Korenov sistem se nije dovoljno razvio, tako da će prva suša sigurno drastično uticati na kukuruz," kaže Popović.
Po njegovim rečima koren biljke nije prodro duboko i neće moći da izvuče vlagu iz dubljih slojeva. "Bojim se ponavljanja 2012. godine. Tada smo imali 20. juna poslednje padavine, a nakon toga ravno 50 dana bez kapi kiše. Bila je to drastično sušna godina, jedna od najsušnijih u nekoliko poslednjih decenija, što se odrazilo i na prinos," kaže Popović i dodaje:
"Bojim se da i ova godina posle juna ne bude takva. Ako u julu i avgustu ne bude padavina imaćemo izuzetno lošu godinu što se tiče kukuruza. Ako bude redovnih padavina kukuruz će nekako dostići faze i može se desiti da da izuzetno dobar prinos. U suprotnom, neće biti ni prosečnog."
Količina kiše koja je pala dobra je samo vodni režim u oraničnom sloju do pola metra. Ali, kako navodi ovaj stručnjak, nema rezerve vlage u dubinskim slojevima.
"Kapilarno vlaga ne može da dođe u površinski sloj u vreme suše. U pojedinim delovima Srbije, na primer u Vojvodini, instrumenti na metar ili dva dubine nisu izmerili vlagu."
Popović ratarima u Šumadiji sada savetuje da samo među redovima kukuruza razbiju pokoricu i istovremeno mehanički uništite korove, što će stvoriti adekvatan vodno - vazdušni režim za biljku. Ostalo zavisi od neba, a ne od proizvođača.
"Poželjna je temperatura od 30-ak stepeni, ali i padavine. I da noći budu kao nekada, sa rosom. Ali svedoci smo da su noću temperature iznad 20, što znači da imamo 24 sata sparine, a to je vreme koje kuva. To dobro ne podnose ni biljka ni čovek," kaže Popović.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
